Hepatitis A, poznat i kao "bolest prljavih ruku", pojavljuje se sporadično ili u epidemijama, a do infekcije dolazi konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane virusom hepatitisa A (tzv. fekalno-oralni put zaraze). Zato rizik zaraze virusom hepatitisa A najviše zavisi od higijenskih i sanitarnih uslova života. Najčešći je kod dece i mladih osoba.

Virus hepatitisa A (HAV), prečnika od 27 do 32 nm, jednočlan je RNK virus bez opne, otporan na toplotu (60°C tokom 1 sata), kiselinu i eter. Virusna infektivnost prestaje prilikom kuvanja na 100 °C tokom pet minuta, izlaganja formalinu, hlorisanja i ultraljubičastog zračenja. HAV se može naći u jetri, žuči, stolici i krvi krajem inkubacijskog razdoblja i preikteričnoj fazi bolesti, a putem stolice se može izlučivati i tokom ikterične faze.

HAV je raširen u svetu, posebno u zemljama niskog socijalnoekonomskog statusa i prenosi se gotovo isključivo fekalno-oralnim putem. Prenos se najčešće ostvaruje u direktnom kontaktu sa obolelom osobom (nečistim rukama ili preko predmeta). Posle prvog kontakta sa HAV-om često nema razvoja manifestne bolesti. Širenje hepatitisa A je često u porodici, kao i u kolektivnim institucijama (vrtići, škole). Sporadični slučajevi, ali i veće epidemije mogu biti posledica kontaminirane hrane ili vode. Zbog viremije u presimptomskoj fazi hepatitisa A u trajanju od 1 do 2 nedelje, moguć je prenos HAV infekcije putem krvi. U širenju hepatitisa A glavni izvor infekcije su deca u predškolskim i školskim zajednicama, ali bolest je česta i kod homoseksualaca i narkomana.

 

Klinička slika

ŽuticaInkubacija traje između 10 i 50 dana, prosečno 28 dana. Osoba je najviše zarazna nedelju dana pre pojave simptoma i tokom prve nedelje trajanja simptoma. Simptomi počinju naglo, manifestuju se kao stalni umor i gubitak apetita, mučnina, povraćanje, osećaj težine ili tupih bolova u donjem i srednjem delu trbušne duplje, ređe pod desnim rebarnim lukom, drhtavice i umereno povišena temperatura. Kod dece može biti izražen proliv, a u nekim slučajevima izraženi su kašalj, kijaciva i bol u grlu. Ovaj stadijum može da ostane jedina manifestacija hepatitisa A, ili da predhodi otprilike jednu nedelju pre pojave žutila. Razmera anikteričnih prema ikteričnim oblicima hepatitisa A varira od čak 12:1 kod dece do 1:3,5 kod odraslih osoba. U ikteričnom stadijumu prvo se pojavljuje crveno-smeđ izgled mokraće, svetla stolica, a zatim sledi žutilo beonjača i kože, najčešće uz postepen prestanak opštih simptoma. Porast vrednosti jetrenih enzima (aspartat aminotransferaza - AST, serumska alanin aminotransferaza - ALT) počinje u preikteričnom stadijumu hepatitisa A, a maksimum dostiže u ikteričnoj fazi bolesti (400-4000 IU/L ili više). Ove vrednosti se postepeno smanjuju tokom faze oporavka. Febrilitet prestaje, osim kod najtežih oblika. Često je izražen i svrab kože. Većina obolelih od hepatitisa A klinički i biohemijski ozdravljava u roku od 4 do 8 nedelja, s tim da se većina pacijenata oporavi za šest meseci bez ikakvih posledica; drugim rečima, ne postoji hronični oblik ove infekcije. Kod dece uopšteno bolest je blaža i kraćeg trajanja.

 

Lečenje

Ne postoji posebno lečenje hepatitisa A. Mirovanje tokom jedne do četiri nedelje posle postavljene dijagnoze i jetrena dijetalna ishrana zasnovana uglavnom na ugljenim hidratima tradicionalni su postupci kod pacijenata sa hepatitisom A. Kod pacijenata sa izraženom mučninom i povraćanjem indicirana je primena infuzije glukoze.

 

Profalaksa

HigijenaNormalni ljudski imunoglobin (NIG) koji se prima u zonama veće ili umerene prevalencije HAV, kao i kod putnika koji odlaze u endemska područja hepatitisa A, može sprečiti manifestni oblik hepatitisa A, jer sadrži dovoljno neutralizujućih antitela, a daje se ukoliko odranije ne postoji anti-HAV u serumu. Takva zaštita traje 6 meseci. Za aktivnu imunoprofilaksu postoje mrtve (inaktivirana), žive (atenuirana) i sintetičke (rekombinantna) vakcine. Inaktivno HAV vakcina je zdrava i imunogena kod zdrave dece. Daje se dvaput u razmaku od mesec dana, što obezbeđuje jednogodišnju zaštitu kod 99,9% primalaca. Ako se posle 6 do 12 meseci primi treća (dodatna) doza, može se postići trajni imunitet u trajanju do 10 godina. Inaktivna HAV vakcina je skupa zbog poteškoća u proizvodnji dovoljne količine virusa u staničnim kulturama. Mere lične higijene, kao što je redovno pranje ruku sapunom, najvažnije su za sprečavanje širenja HAV infekcije. Kod pacijenata sa hemofilijom treba primenjivati bezbedne preparate. Komunalna higijena treba da spreči zagađenje pijaće vode fekalijama, a pravilno rukovanje namirnicama i njihova i obrada sprečava prenos HAV infekcije putem hrane.

 

Hepatitis možete dobiti isključivo ukoliko ste bili u kontaktu sa krvlju zaraženom   B I C virusima.

Povećan rizik od infekcije imaju :

  • osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata,
  • osobe koje boluju od hemofilije,
  • osobe koje su na dijalizi,
  • korisnici psihoaktivnih supstanci, bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem,
  • zdravstevni radnici,
  • promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite,
  • sadašnji i bivši zatvorenici,
  • osobe koje žive sa bolesnikom obolelim od hroničnog B hepatitisa.

Rizične situaciji u kojima se možete zaraziti virusima B i C su:

  • tetovaža i pirsing,
  • depilacija , tretmani kod pedikira i manikira
  • hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
  • ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač), osobe obolele od hepatitis B ili C.

Prenisovost infekcije hepatitisa B sa majke na novorodjenče je u 95 %, a hepatitisa C manje od 5 %.

Ukoliko spadate u neku od navedenih rizičnih grupa ili ste se našli u nekoj rizičnoj situaciji, obavezno se testirajte na viruse hepatitsa B I C.

Hepatitis se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom; grljenem , ljubljenjem, razgovorom ili sedenjem u blizini takve osobe.

 

Hronični hepatitis spada u asimptomske bolesti što znači da nema specifičnih simptoma. To je bolest koja napreduje tiho i gotovo neprimetno sve do poodmakle faze kada pacijent oseća značajne promene koje ga mogu navesti da ode kod lekara.

Period inkubacije počinje ulaskom virusa, i pacijenti su za ovo vreme bez tegoba. Dužina ovog perioda je različita u zavisnosti od vrste virusa, ali jako varira i kod istog izazivača. Virusi izazivači hroničnih hepatitisa mogu imati jako dug period inkubacije, koji se kreće od 14 do 160 dana za hepatitis C (najčešće 50), zatim 14 do 180 dana za hepatitis B i 14 do 70 dana za hepatitis D. Hepatitisi A i E imaju kraći period inkubacije, ali je i u njihovom slučaju potrebno nekoliko nedelja. Na kraju perioda inkubacije javljaju se prvi klinički znaci bolesti.

Drugi stadijum počinje postepeno kod hepatisa B, C i D (ali najčešće naglo kod hepatitisa A i E). Ovaj stadijum najčešće traje do 7 dana, a retko 2–3 nedelje. Karakterišu ga nekoliko grupa simptoma: neurovegetativni (umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje), dispeptični (mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarnim lukom), gripoidni – „flu-like“ (subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima – ponekad veoma jaki, znaci kataralnog zapaljenja respiratornog sistema) i alergijski (urtikarijalna ospa praćena svrabom). Laboratorijski nalazi su porast jetrenih enzima ALT, AST i LDH, javljaju se serološki markeri infekcije (osim za hepatitis C gde se krvnim testom mogu naći antitela) a izazivač se može dokazati tzv. PCR tehnikom. Na kraju ovog stadijuma stolica postaje  svetla, a mokraća dobija boju tamnog piva. Bolest se zbog nerazvijene tipične kliničke slike retko otkriva u ovoj fazi, a pacijenti su najinfektivniji.

Ukoliko primetite navedene simptome ili neke od njih, a spadate u rizične grupe ili ste bili u rizičnim situacijama da se zarazite, obavezno se javite svom lekaru. Naglasite mu sve simptome i nagovestite rizike. Tako ćete lekara uputiti na pravu dijagnozu.

 

Za lečenje hepatitisa A ne postoji posebna terapija. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

U lečenju hepatitisa B koristi se nekoliko vrsta lekova i interferon-α2a, a u novije vreme umesto interferona koristi se pegilovani rekombinantni interferon-α2a. Od lekova koriste se naredne tri klase:

L-nukleotidi: lamivudin (LAM), talbivudin (LdT) i entricitabin

Aciklični nukleozidi: adefovir (ADV) i tenefovir (TDF) i

Deoksigunozinski analozi: entekavir (ENV)

U Srbiji je registrovan za sada samo lamivudin.

Pacijenti sa hroničnim hepatitisom B mogu se podeliti u dve velike grupe: HBeAg pozitivne i HBeAg negativne, gde druga grupa ima teži oblik bolesti, koji ima nepovoljniji na terapiju. Kriterijumi za uključivanje u terapiju se donekle razlikuju kod ove dve grupe, ali je zajedničko to da se pacijenti koji nemaju aktivni hepatitis sa evidentnim nekroinflamatornim promenama jetre ili fibrozom i i normalnim nivoima ALT (enzimom jetre) nisu kandidati za lečenje. Ovakvi pacijenti se samo prate.

Primarni cilj lečenja je svakako izlečenje pacijenta, a pod time se podrazumeva eradikacija-znatno poboljšanje, tj. smanjenje broja kopija virusa, zaustavljanje progresije bolesti, smanjenje simptoma bolesti (poboljšanje kvaliteta života) i prevencija daljeg širenja infekcije. Sekundarni ciljevi lečenja su sprečavanje nastanka ciroze, prevencija dekompenzacije bolesti jetre i prevencija nastanka hepatocelularnog karcinoma.

Cilj terapije hepatitisa C je postizanje stabilnog virusološkog odgovora (SVR), a pod ovim se podrazumeva gubitak HCV RNK (kopija virusa) iz krvi nakon završetka terapije i održavanjanje ovog stanja 24 nedelje nakon prestanka lečenja. Sekundarni cilj je usporavanje progresije bolesti i odlaganje nastanka ciroze jetre, dekompenzacije i hepatocelularnog karcinoma.

Režim lečenja se određuje na osnovu genotipa virusa hepatitisa C. Uopšteno uzevši, genotipovi 2 i 3 su veoma pogodni za lečenje, dok je genotip 1 znatno otporniji na terapiju i zahteva upornije i dugotrajnije lečenje sa značajno nižom stopom postizanja SVR. Takođe, lečenje je uspešnije i kada je broj kopija virusa hepatitisa C manji. Lečenje genotipova 2 i 3 se sprovodi u trajanju od 24 nedelje, a genotipovi 1 i 4 zahtevaju lečenje u trajanju od 48 nedelja.

Prvi lek koji je korišćen je rekombinantni interferon-α2a, ali je stopa postizanja SVR bila jako niska, oko 20 %, pa se HCV smatrao tada za infekciju sa kojom „mora da se živi“.

Uvođenje ribavirina (nukleozidni analog) u terapiju je znatno popravilo izglede za izlečenje, u kombinovanoj terapiji stopa SVR je bila dvostruko veća nego kod monoterapije interferonom.

Uvođenje pegilovanog rekombinantnog interferona je označilo pravu revoluciju u lečenju hroničnog hepatitisa C. Kombinovana terapija peg-interferonom i ribavirinom je značajno efikasnija od svih prethodnih terapijskih opcija, pa su pacijenti sa hroničnom HCV infekcijom dobili pravu šansu za izlečenje.

 

Najbolja zaštita protiv hepatitisa A i B je vakcinacija.

Vakcina protiv hepatitisa A i B  uči Vaše  telo da se bori protiv ovih virusa  bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Protiv hepatitisa C ne postoji vakcina, ali postoji niz načina da se zaštitite od infekcije:

-ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač,makazice  ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe

-nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba (ovo se naročito odnosi na osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama)

-ukoliko ste zavisnik od psihoaktivnih supstanci ne delite sa drugima igle za primenu droga, kao ni pribor za ušmrkivanje jer se virus može preneti  i preko oštećene sluznice

- ukoliko često menjate seksualne partnere ili imate rizične seksualne odnose koristite prezervative tokom seksa

- budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima

- budite prethodno sigurni da Vam se tretmani kod pedikira i manikira rade sa sterilisanim alatima (makazice za nokte, gurači zanoktica, cangle, turpije…)

- ukoliko ste u mogućnosti  informišite se da li su instrumenti  kod Vašeg stomatologa pravilno sterilisani

- ukoliko ste oboleli od hepatitisa C ne donirajte krv ili krvne derivate.

Hepatitis B i C ne možete dobiti  socijalnim kontaktom; rukovanjem sa zaraženom osobom, grljenjem zaražene osobe ili  sedenjem pored zaražene osobe.

 

Hepatitis možete otkriti na više načina. Retko Vas na potrebu da se obratite lekaru navedu određeni simptomi ili stanje organizma i tada će Vas lekar opšte medicine kome se obratite  uputiti na potrebne pretrage ili  kod specijaliste   infektologa, gastroenetorologa ili hepatologa.

Medjutim , ova bolest se najčešće otkriva sasvim slučajno: ukoliko ste dobrovoljni davalac krvi, Vaša se krv testira na viruse hepatitisa B i C i na taj način se može ustanoviti prisustvo antitela što  upućuju na to da ste infcirani jednim od ova dva virusa. U tom slučaju dobićete samo informaciju o razultatima nalaza.

Na isti način ćete dobiti informaciju o prisustvu virusa u Vašem organizmu ukoliko date krv u slučaju da je neophodna pri operaciji ili  transfuziji  nekom Vašem obolelom srodniku ili prijatelju.

Treći način je kada (ukoliko ste posumnjali da ste bili u kontatku sa zaraženom krvlju) izvršite proveru samoinicijativno u privatnoj laboratoriji ili prilikom organizovanih besplatih testiranja na hepatitis B I C.

Kada na navedene načine saznate da ste pozitivni na testiranje obavezno se javite prvo Vašem lekaru opšte medicine. Ukoliko živite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu gde postoje referentne ustanove za lečenje hepatitisa, Vaš lekar će Vam najverovatnije dati uput  za te ustanove.

Ukoliko u Vašem gradu postoji  infektivna ambulanta pri bolnici od lekara opšte medicine dobićete uput za infektologa koji će Vas uputiti na osnovne  biohemijske pretrage i ultrazvučni pregled jetre. Tada će Vaš infektolog na osnovu dobijenih rezultata odlučiti da li je neophodno da Vas pošalje u neku referntnu ustanovu u kojoj se obavlja lečenje hepatitisa.

U slučaju da u Vašem mestu ne postoji infektivna ambulanta Vaš odabrani lekar opšte medicine bi trebalo da Vas uputi u najbliži grad u kome postoji takva ambulanta.

Dakle, obavezno se sa pozitivnim nalazom testiranja krvi na hepatitise B ili C, prvo javite Vašem odabranom lekaru opšte medicine.  Svaki pozitivan nalaz ne podrazumeva da je Vama neophodno lečenje, ali o tome će odlučiti  lekar specijalista.

Hepatitis predstavlja opterećenje za vašu jetru. Pobrinite se da vaše životne navike prilagodite toj činjenici. Posavetujte se sa lekarom kojih bi se pravila u ishrani i navikama trebalo da pridržavate.

Takođe pobrinite se da svojim ponašanjem ne ugrozite druge ljude iz vaše okoline. Odvojite svoj pribor za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač…). Ukoliko ste korisnik psihoaktivnih supsanci ne delite iglu i ostali pribor sa drugima. Obavezno koristite kondom pri seksualnim kontaktima.

Obavezno upozorite svakoga ko može doći u kontakt sa vašom krvlju (stomatologa, medicinsko osoblje, pedikira , manikira , osobe koje će Vam raditi pirsing ili tetovažu….) o svojoj bolesti kako bi preduzeli neophodne mere zaštite.

Šta je hepatitis A?

  • Hepatitis A je zapaljenje jetre izazvano hepatitis A virusom.

Ko može dobiti hepatitis A?

  • osobe koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
  • osobe koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
  • korisnici droga
  • muškarci koji stupaju u seks sa muškarcima.

Kako se mogu zaraziti hepatitis A virusom?

  • konzumirate hranu koju je pripremila zaražena osoba koja nije oprala ruke nakon korišćenja toaleta
  • pijete zaraženu vodu ili konzumirate hranu opranu u zaraženoj vodi (npr. sveže salate)
  • stavite u usta prst ili bilo koji objekat koji je bio u dodiru sa stolicom zaražene osobe
  • imate bliži lični kontakt sa zaraženom osobom – putem seksa ili brigom o nekome ko je oboleo.

Kako ne mogu dobiti hepatitis A?

  • neko kija ili kašlje na vas
  • sedite pored osobe koja ima hepatitis A
  • grlite zaraženu osobu.

Koji su simptomi hepatitisa A?

Deca mlađa od 6 godina najčešće nemaju simptome.
Starija deca i odrasli najčešće imaju blage, simptome nalik gripu uključujući:

  • umor
  • stomačne tegobe
  • povišenu temperaturu
  • gubitak apetita
  • proliv
  • bledu stolicu
  • žućkastu obojenost kože i očiju koja se naziva žutica.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa A?

Uzimanjem krvi i testiranjem dokazuje se hepatitis A ili neka druga vrsta hepatitisa.

Kako se leči hepatitis A?

Ne postoji posebna terapija za lečenje hepatitisa A. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.

Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

Kako mogu izbeći infekciju hepatitisom A?

Hepatitis A možete izbeći dobijanjem hepatitis A vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa A sadrži hemijskim putem ubijen virus hepatitisa A protiv koga onda naše telo uči da se bori, bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Vakcina protiv hepatitisa A se primenjuje počev od 1 godine starosti, a za vakcinaciju deteta treba se prethodno konsultovati sa dečijim lekarom.

Kome se preporučuje vakcinacija protiv hepatitisa A?

Vakcinacija protiv hepatitisa A se preporučuje:

a) odraslima sa povišenim rizikom od hepatitisa A

  • stanovništvu u krajevima sa postojećim epidemijama hepatitisa A
  • osobama koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
  • osobama koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
  • korisnicima droga
  • muškarcima koji stupaju u seks sa muškarcima

b) osobama sa hroničnim bolestima jetre
c) zdravstvenim radnicima
d) radnicima u proizvodnji, prometu i pripremi hrane
e) radnici zaposlenim u komunalnim preduzećima (zbog kontakta sa vodom zaraženom fekalnim materijama)
b) osobama koje žive u zatvorenim zajednicama (zbog lakšeg širenja infekcije)

Ukoliko putujete u zemlje sa većom učestalošću hepatitisa A, najbolje je obaviti vakcinaciju pre puta u inostranstvo.

Takođe, tokom putovanja možete da zaštitite sebe i druge od hepatitisa A:

  • čestim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena kao i pre pripremanja hrane i jela
  • korišćenjem flaširane vode za piće, pravljenje leda i pranje voća i povrća.

Šta da radim ako mislim da sam bio u kontaku sa hepatitis A virusom?

Ukoliko mislite da ste bili u kontaku sa hepatitis A virusom odmah se javite Vašem lekaru. Primena leka koji se naziva imunoglobulin (serum) može da Vas zaštiti ukoliko se primeni ubrzo nakon kontakta sa virusom.

Hepatitis A – Šta treba zapamtiti?

  • Hepatitis A je bolest jetre izazvana virusom hepatitisa A.
  • Svako može dobiti hepatitis A, ali su neke grupe u povećanom riziku.
  • Hepatitis A se prenosi kontaktom sa stolicom zaraženih osoba.
  • Hepatitis A može uzrokovati blage, simptome slične gripu.
  • Od hepatitisa A se možete zaštititi dobijanjem hepatitis A vakcine.
  • Javite se Vašem lekaru ako mislite da ste bili u kontaktu sa hepatitis A virusom.

Šta je hepatitis B?

Hepatitis B je bolest jetre izazvana hepatitis B virusom. Hepatitis B virus je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side).

Ko može dobiti hepatitis B?

  • Novorođenu decu majki zaraženih hepatitisom B
  • Osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa B
  • Stanovnike delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
  • Osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
  • Osobe na  hemodijalizi
  • Osobe sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
  • Osobe sa istorijom polno prenosivih bolesti
  • Intravenski korisnici droga
  • Muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
  • Osobe obolele od hemofilije

Kako mogu dobiti hepatitis B?

Hepatitis B možete dobiti kontaktom sa krvlju zaražene osobe, spermom, ili drugim telesnim tečnostima.

Hepatitis B možete dobiti:

  • tokom rođenja – od majke zaražene hepatitisom B
  • seksom sa zaraženom osobom
  • tetoviranjem ili pirsingom nesterilnim alatima koji su korišćeni kod zaraženih osoba
  • slučajnim ubodom na iglu koju je koristila zaražena osoba
  • korišćenjem brijača ili četkice za zube zaražene osobe
  • deljenjem iste igle za drogu sa zaraženom osobom
  • prilikom hirurških i stomatoloških intervencija nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima

Kako ne mogu dobiti hepatitis B ?

  • rukovanjem sa zaraženom osobom
  • grljenjem zaražene osobe
  • sedenjem pored zaražene osobe

Koji su simptomi hepatitisa B?

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starija od 5 godina ponekad imaju jedan ili više od sledećih simptoma:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • lako stvaranje modrica
  • umor
  • stomačne tegobe
  • povišenu temperaturu
  • gubitak apetita
  • proliv
  • bledu stolicu
  • tamnožutu mokraću

Šta je hronični hepatitis B?

Hepatitis B postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa. Deca, naročito dojenčad, su u većoj opasnosti od nastanka hroničnog hepatitisa B, koji obično nema simptome dok se ne pojave znaci oštećenja jetre.

Bez lečenja, hronični hepatitis B može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • umor
  • mučninu
  • slabost
  • gubitak apetita
  • gubitak telesne mase
  • pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiomi

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa B?

Hepatitis B se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa B ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis B, Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis B?

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko ne postane hroničan.

Hronični hepatitis B se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom. Dužina tretmana varira.
Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju korz injekcije su:

  • interferon
  • peginterferon

Lekovi koji se piju su:

  • lamivudin
  • telbivudin
  • adefovir
  • entekavir

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis B izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.
Lekovi koji se primenjuju nakon operacije mogu sprečiti povratak hepatitisa B

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom B ?

Hepatitis B se može izbeći primenom hepatitis B vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa B uči Vaše telo kako da napadne hepatitis B virus

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B ?

Vakcinu protiv hepatitisa B treba da prime odrasli u povećanom riziku kao i sva deca. Ne postoji minimalna starost, već se vakcina može primeniti od rođenja. Vakcina protiv hepatitisa B je sigurna za primenu kod trudnica.

Vakcinacija protiv hepatitisa B se preporučuje kod:

a) Osoba u povišenom riziku

  • Novorođene dece
  • Osoba koje žive sa obolelim od hepatitisa B
  • Stanovnika delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
  • Osoba koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
  • Osoba na  hemodijalizi
  • Osoba sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
  • Osoba sa istorijom polno prenosivih bolesti
  • Intravenskih korisnika droga
  • Muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima

b) osoba u profesionalnom riziku od kontakta sa hepatitis B virusom

  • Zdravstvenih radnika
  • Stomatologa
  • Policije i zatvorskog osoblja
  • Vatrogasaca
  • Radnika hitne medicinske pomoći
  • Radnika zaposlenih u komunalnim preduzećima (kanalizacija, otpad)

c) putnika u međunarodnom saobraćaju

Putovanje u zemlje sa visokom ili umerenom zastupljenošću hepatitisa (Azija, Afrika, Latinska Amerika) povećalo se tokom poslednjih godina – sa  procenom da 1/3 putnika iz Evrope posećuje ova područja.

Putovanja u ova područja nose određeni rizik od nastanka hepatitis B infekcije pri čemu veliki broj ovih putnika nije zaštićen vakcinacijom.

Grupa Evropskih eksperata za putničku medicinu je 2005. godine donela zvaničan stav u vezi vakcinacije protiv hepatitisa prilikom putovanja.

Osnovne poruke ovog stava odnose se na vakcinaciju protiv hepatitisa A i B namenjenu

  • Tokom  putovanja u određene destinacije (Istočna i Južna Evropa, i vanevropski Mediteran - lista od 27 zemalja - uključujući Tunis, Maroko, Tursku i Egipat)
  • U područja srednje i visoke zastupljenosti
  • Uz napomenu da ne postoje zemlje “bez rizika”,  kao i da je potreba za vakcinacijom nezavisna od dužine boravka u tim oblastima.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa B ?

Dodatno, sebe i druge od hepatitisa B možete zaštititi ukoliko:

  • koristite prezervative tokom seksa
  • ne delite sa drugima igle za primenu droga
  • nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
  • ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
  • budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
  • ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis B

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa B?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa B. Prva vakcina protiv u kombinaciji sa lekom koji se naziva hepatitis B imunoglobulin može sprečiti razvoj bolesti.
Dodatno, vakcina protiv hepatitisa B istovremeno štiti i protiv hepatitis D virusa, zato što je virusu hepatitisa D neophodan prisutan hepatitis B virus da bi mogao da se razmnožava u organizmu.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre

Hepatitis B - Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis B je bolest jetre uzrokovana hepatitis B virusom.

Svako može dobiti hepatitis B, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis B možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spremom, ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starije od 5 godina mogu imati žuticu ili druge simptome.

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis B je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa.

Deca, naročito dojenčad, su u većem riziku od nastanka hroničnog hepatitisa B.

Hronični hepatitis B se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom.

Od hepatitisa B se možete zaštititi dobijanjem hepatitisa B vakcine.

Javite se odmah Vašeg lekaru ako mislite da ste bili izloženi hepatitis B virusu.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Šta je hepatitis C?

Hepatitis C je bolest jetre izazvana hepatitis C virusom. Hepatitis C virus je 10 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side). Postoji 6 osnovnih tipova hepatitisa C (1, 2, 3, 4, 5, 6) i više od 74 podtipova.

Ko može dobiti hepatitis C?

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku, uključujući:

  • osobe koje su primale transfuzije krvi I krvnih derivata pre 1994. godine
  • osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa  C
  • osobe koje boluju od hemofilije
  • osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju  (zdravstveni radnici ,stomatolozi , policija i zatvorsko osoblje, vatrogasci, radnici hitne medicinske pomoći)
  • osobe na  hemodijalizi
  • promiskuitetne osobe tj. osobe koje često menjaju seksualne partnere
  • korisnici psihoaktvinih supstanci (narkomani) bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem
  • muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
  • sadašnji i bivši zatvorenici
  • deca  majki obolelih od hepatitisa C.

Koje su rizične situacije u kojima se mogu zaraziti virusom hepatitisa C?

Hepatitsom C se možete zaraziti svaki put kada dođete u kontakt sa zaraženom krvlju ukoliko i sami imate otvorenu ranu ili oštećenje sluzokože.  U rizične situacije spadaju:

  • pirsing I tetovaža
  • depilacija, tretmani kod pedikira i manikira
  • hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
  • ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač) osobe obolele od hepatitisa C.

Kako ne mogu dobiti hepatitis C?

Hepatitis C ne možete dobiti:

  • rukovanjem sa zaraženom osobom
  • grljenjem zaražene osobe
  • sedenjem pored zaražene osobe.

Koji su simptomi hepatitisa C?

Hepatitis C obično nema simptoma, ali ukoliko primetite neke od sledećih simptoma, moguće je ste se zarazili:

  • umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje
  • mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarn im lukom
  • subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima
  • urtikarijalna ospa praćena svrabom
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • lako stvaranje modrica
  • bledu stolicu
  • tamnožutu mokraću.

Šta je hronični hepatitis C?

Hepatitis C postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Bez lečenja, hronični hepatitis C može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • umor
  • mučninu
  • slabost
  • gubitak apetita
  • gubitak telesne mase
  • pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiom.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa C?

Hepatitis C se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa C ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis C , Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis C?

Hepatitis C se najčešće  leči ukoliko  postane hroničan.

Hronični hepatitis C se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom i koji treba da dovedu do potpunog izbacivanja virusa iz organizma. Dužina tretmana zavisi od tipa hepatitis C, tako da se tip 2 i 3 leče 24 sedmice, a 1 i 4, 48 sedmica.

Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju kroz injekcije su:

  • interferon
  • peginterferon  (pegilovani interferon alfa 2a i pegilovani interferon alfa 2b).

Lek koji se pije u kombinaciji sa injekcijama je ribavirin.

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis C izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom C?

Za hepatitis C još uvek ne postoji vakcina, tako da je jedina mera prevencije sprečavanje kontakta sa virusom. Za razliku od hepatitisa B, nakon preležanog hepatitisa C ne postoji imunitet i moguća je ponovna infekcija istim genotipom virusa, pa je podizanje nivoa svesti ljudi o ovoj bolesti za sada glavno sredstvo prevencije.

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B?

Ukoliko ste oboleli  od hepatitisa C obavezno se vakcinišite protiv hepatitisa B, jer koinfekcija ova dva virusa može dovesti do fatalnih komplikacija.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa C?


  • koristite prezervative tokom seksa
  • ne delite sa drugima igle za primenu droga
  • nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
  • ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
  • budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
  • ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis C

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa C?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa C ili ukoliko imate neki od navedenih simptoma.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa C,TESTIRAJTE SE!!! Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis C je bolest jetre uzrokovana hepatitis C virusom.

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis C možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spermom ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis  C obično nema simptoma.

Hepatitis C se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis C je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Hronični hepatitis C se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom, uz mogućnost potpunog izbacivanja virusa iz organizma.

Od hepatitisa C se možete zaštititi  zdravim životnim stilom i izbegavanjem navedenih rizika

Ako mislite da ste bili izloženi hepatitis C virusu odmah se javite Vašem lekaru.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa C, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.