Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita). Javlja se u akutnom i hroničnom obliku. U nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje. Klinička slika i prognoza, kao i terapija, zavise od uzročnika upale jetre. Upalu jetre mogu izazvati različiti uzročnici: bakterije, virusi, alkohol, različiti toksini, čak i lekovi. Upalu jetre može izazvati veliki broj virusa.



VIRUSNI HEPATITISI

Do sada je otkriveno nekoliko različitih virusa hepatitisa i označavaju se slovima abecede: A, B, C, D, E, F, G itd. Ovi hepatitisi se razlikuju po načinu prenosa, trajanju inkubacije, težini bolesti, mogućnosti prelaska u hroničnu upalu tj. hronični hepatitis i razvoju težih komplikacija kao što su ciroza jetre i karcinom jetre. Najopasniji i najnezgodniji su virusi C i B. Osim ovih virusa, akutni hepatitis mogu prouzrokovati i drugi virusi, npr. citomegalovirus, Epstein-Barrov virus, herpes simplex i varicella-zaster virusi, adenovirusi, rubeola, mumps, eho virusi itd.

Hepatitis A na našim prostorima je sve ređi zahvaljujući boljoj higijeni. Za hepatitis B uvedena je obavezna vakcinacija za novorođenčad i zdravstvene radnike. Vakcinacija protiv hepatitisa A i B garantuje zaštitu onima koji moraju da putuju u strane zemlje sa slabijim higijensko-sanitarnim uslovima. Protiv hepatitisa C još ne postoji vakcina.

Zbog toga najozbiljniji problem, po svojim osobinama i posledicama koje ostavlja, za sada predstavlja upravo hepatitis C, pogotovo zato što ga je ranije bilo teško dijagnostifikovati. Mada se sada pretragama potvrđuje njegova prisutnost kod obolelih, mnogi koji su zaraženi tim tipom virusa nisu svesni svog stanja jer u većini slučajeva infekcija ostaje pritajena zbog veoma blagih simptoma, čak i u slučaju kada virus prouzrokuje hroničnu upalu jetre. Iako u nekim slučajevima nema značajnijih oštećenja jetre, bolest postepeno napreduje, oštećuje jetru i vremenom prerasta u cirozu jetre (u 10 do 20 % slučajeva) na čijem se temelju može razviti i rak jetre.

HRONIČNI VIRUSNI HEPATITIS

Hronični hepatitis se definiše kao infekcija koja traje duže od šest meseci. Hronični hepatitis se pojavljuje sa tri kliničke slike:

Hronični hepatitis sa normalnim ALT-om obično se otkriva slučajno kod davalaca krvi ili prilikom sistematskih pregleda. Ovu grupu čini oko četvrtina pacijenata sa hroničnim hepatitisom. Bolesnici, po pravilu, nemaju simptome, ali oko 90 % njih ima histološke znake blagog hroničnog hepatitisa. Dugoročni ishod bolesti kod ovih pacijenata nije poznat, ali izgleda da je prognoza dobra.

Blagi hronični hepatitis praćen je blagim ili fluktuirajućim povišenjem ALT-a. Bolesnici obično nemaju simptome, ali mogu se žaliti na umor. Biopsija jetre pokazuje blago nekro-inflamatornu leziju uz moguću blagu fibrozu. Ovu grupu čini oko polovina pacijenata sa hroničnim hepatitisom C . Razvoj bolesti je vrlo spor i rizik od razvoja ciroze je nizak.

Umereni i teški hronični hepatitis se javlja kod oko četvrtine pacijenata sa hroničnim hepatitisom C. Većina pacijenata iz ove grupe nema simptome, a prisutni umor nije u korelaciji sa težinom bolesti. Fizikalni pregled je po pravilu normalan. Iako se u ovoj grupi pacijenata primećuje viši ALT nego kod ostale dve grupe, ALT nije dobar prognostički faktor kod pojedinačnih pacijenata. Na težinu bolesti mogu ukazivati povišeni y-GT, feritin, gamaglobulini ili trombocitopenija. Biopsija jetre pokazuje značajnu nekro-inflamatornu leziju uz ekstezivnu fibrozu, ponekad i neočekivanu cirozu. Osim umora, bolesnici sa hroničnim hepatitisom C mogu se žaliti na mučninu, anoreksiju, nelagodu u predelu stomaka, depresiju i otežanu koncentraciju. Sa razvojem ciroze jetre pojavljuju se sve manifestacije te faze bolesti, uz komplikacije poput ascitesa, gastrointestinalnog krvarenja i encefalopatije. Ikterus se nekada pojavljuje pre ulaska u dekompenzovanu fazu bolesti. Nakon pojave komplikacija portalne hipertenzije i smanjenja sintetičke funkcije jetre (redukcija serumskog albumina, produženje protrombinskog vremena, iketrus), kao i hepatoceluralnog karcinoma, bolesnici imaju očekivani mortalitet od 3-5 % u roku od godinu dana, tako da su danas bolesnici u završnoj fazi bolesti jetre uzrokovane hepatitisom C najčešći kandidati za transplantaciju jetre.

Pojava hepatoceluralnog karcinoma kod pacijenata sa cirozom jetre visoka je, što zahteva praćenje tih pacijenata svakih 6 meseci screening programom koji uključuje ultrazvučni pregled jetre i AFP.

Histološka klasifikacija

Prva histološka klasifikacija hroničnog hepatitisa obuhvatala je samo dve kategorije:

  1. hronični trajni (HPH) i
  2. hronični agresivni hepatitis (HAH).

Glavna histološka karakteristika hroničnog agresivnog hepatitisa (HAH) jeste portalna upala sa proširenjem portalnih prostora i infiltracijom limfocita uz koju se može naići na manji broj plazma-stanica, histiocita ili segmentiranih leukocita. Portalni prostori su oštro ograničeni jer nema prodora upalnih stanica, u parenhim ni piecemeal-nekroze hepatocita. U parenhimu ne mora biti nikakvih lezija, ali se mogu naći malobrojne fokalne nekroze, kao i Councilmannova telašca.

Popper i Shafner su 1971. godine u klasifikaciju uveli podvrstu (HPH) koju su nazvali hroničnim lobularnim hepatitisom, i to za slučajeve kada se u parenhimu nalaze obilnije nekroze i upala, ali bez piecemeal-nekroza. Pri tome se HPH smatra blagom bolešću koja je sama po sebi ograničena i ne zahtjeva lečenje. Nasuprot tome, glavna karakteristika HAH bile su piecemeal-nekroze hepatocita sa neoštro neograničenim prostorima i obilnijim nekroinflamatornim lezijama u parenhimu. Sa kliničkog stanovišta zaključeno je da bolest može prerasti u cirozu i da treba primeniti terapiju. Vremenom se pokazalo da se ne završavaju svi slučajevi HAH-a cirozom i da unutar grupe treba napraviti kategorizaciju. Budući da se u međuvremenu više pažnje posvetilo histološkim promenama u parenhimu, izdvojeni su neki posebni oblici nekroza, čime se premošćuju i multiacinarne nekroze za koje se činilo da u evoluciji ciroze imaju veću ulogu od ostalih lezija. Naziv „hronični agresivni hepatitis“ promijenjen je u „hronični aktivni hepatitis“, koji je podeljen na kategorije sa premošćujućim nekrozama i bez njih, a do tada je i kategorija aktivne ciroze za slučajeve kada se u cirozi još nalaze premoštavajuće nekroze. Relevantna terapija  se primenjivala samo kod pacijenata sa premošćujućim nekrozama.

Savremena histološka interpretacija hroničnog hepatitisa

U novije vreme se intezivno radi na poboljšanju lečenja, posebno virusnog hepatitisa, upotrebom novih lekova i njihovih kombinacija. Tu je biopsija jetre dobila novu ulogu jednog od najvažnijih pokazatelja uspešnog lečenja. Cilj patohistološke analize je kvalitativna i kvantitativna procena nekroinflamatornih lezija i fibroze, kao i promene u strukturi jetre, a zatim upotreba oba nalaza, pre i posle završetka terapije.

Histološki indeks aktivnosti (HAI) bolesti Knodella i saradnika uzimaju za kriterijum četiri kategorije promena koje se posebno boduju, a zbir bodova iz sve četiri grupe čini HAI sa skalom od 0 do 22. U prvoj grupi su supiecemeal-nekroze, u drugoj degenerativne promene hepatocita, nekroza i apoptoza unutar lobula , u trećoj obilnost portalne upale i u četvrtoj fibroza. Knodellov indeks je dobro prihvaćen i danas se široko primenjuje.

Postoji noviji princip procenjivanja oštećenja jetre. Postoji METAVIR rezultat francuskih patologa koji su analizirali i bodovali 27 histoloških osobina u biopsijama pacijenata sa hroničnim hepatitisom C sa ciljem utvrđivanja stepena bolesti (odsutni, blagi, umereni i jaki oblik).

 

Hepatitis možete dobiti isključivo ukoliko ste bili u kontaktu sa krvlju zaraženom   B I C virusima.

Povećan rizik od infekcije imaju :

  • osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata,
  • osobe koje boluju od hemofilije,
  • osobe koje su na dijalizi,
  • korisnici psihoaktivnih supstanci, bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem,
  • zdravstevni radnici,
  • promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite,
  • sadašnji i bivši zatvorenici,
  • osobe koje žive sa bolesnikom obolelim od hroničnog B hepatitisa.

Rizične situaciji u kojima se možete zaraziti virusima B i C su:

  • tetovaža i pirsing,
  • depilacija , tretmani kod pedikira i manikira
  • hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
  • ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač), osobe obolele od hepatitis B ili C.

Prenisovost infekcije hepatitisa B sa majke na novorodjenče je u 95 %, a hepatitisa C manje od 5 %.

Ukoliko spadate u neku od navedenih rizičnih grupa ili ste se našli u nekoj rizičnoj situaciji, obavezno se testirajte na viruse hepatitsa B I C.

Hepatitis se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom; grljenem , ljubljenjem, razgovorom ili sedenjem u blizini takve osobe.

 

Hronični hepatitis spada u asimptomske bolesti što znači da nema specifičnih simptoma. To je bolest koja napreduje tiho i gotovo neprimetno sve do poodmakle faze kada pacijent oseća značajne promene koje ga mogu navesti da ode kod lekara.

Period inkubacije počinje ulaskom virusa, i pacijenti su za ovo vreme bez tegoba. Dužina ovog perioda je različita u zavisnosti od vrste virusa, ali jako varira i kod istog izazivača. Virusi izazivači hroničnih hepatitisa mogu imati jako dug period inkubacije, koji se kreće od 14 do 160 dana za hepatitis C (najčešće 50), zatim 14 do 180 dana za hepatitis B i 14 do 70 dana za hepatitis D. Hepatitisi A i E imaju kraći period inkubacije, ali je i u njihovom slučaju potrebno nekoliko nedelja. Na kraju perioda inkubacije javljaju se prvi klinički znaci bolesti.

Drugi stadijum počinje postepeno kod hepatisa B, C i D (ali najčešće naglo kod hepatitisa A i E). Ovaj stadijum najčešće traje do 7 dana, a retko 2–3 nedelje. Karakterišu ga nekoliko grupa simptoma: neurovegetativni (umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje), dispeptični (mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarnim lukom), gripoidni – „flu-like“ (subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima – ponekad veoma jaki, znaci kataralnog zapaljenja respiratornog sistema) i alergijski (urtikarijalna ospa praćena svrabom). Laboratorijski nalazi su porast jetrenih enzima ALT, AST i LDH, javljaju se serološki markeri infekcije (osim za hepatitis C gde se krvnim testom mogu naći antitela) a izazivač se može dokazati tzv. PCR tehnikom. Na kraju ovog stadijuma stolica postaje  svetla, a mokraća dobija boju tamnog piva. Bolest se zbog nerazvijene tipične kliničke slike retko otkriva u ovoj fazi, a pacijenti su najinfektivniji.

Ukoliko primetite navedene simptome ili neke od njih, a spadate u rizične grupe ili ste bili u rizičnim situacijama da se zarazite, obavezno se javite svom lekaru. Naglasite mu sve simptome i nagovestite rizike. Tako ćete lekara uputiti na pravu dijagnozu.

 

Za lečenje hepatitisa A ne postoji posebna terapija. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

U lečenju hepatitisa B koristi se nekoliko vrsta lekova i interferon-α2a, a u novije vreme umesto interferona koristi se pegilovani rekombinantni interferon-α2a. Od lekova koriste se naredne tri klase:

L-nukleotidi: lamivudin (LAM), talbivudin (LdT) i entricitabin

Aciklični nukleozidi: adefovir (ADV) i tenefovir (TDF) i

Deoksigunozinski analozi: entekavir (ENV)

U Srbiji je registrovan za sada samo lamivudin.

Pacijenti sa hroničnim hepatitisom B mogu se podeliti u dve velike grupe: HBeAg pozitivne i HBeAg negativne, gde druga grupa ima teži oblik bolesti, koji ima nepovoljniji na terapiju. Kriterijumi za uključivanje u terapiju se donekle razlikuju kod ove dve grupe, ali je zajedničko to da se pacijenti koji nemaju aktivni hepatitis sa evidentnim nekroinflamatornim promenama jetre ili fibrozom i i normalnim nivoima ALT (enzimom jetre) nisu kandidati za lečenje. Ovakvi pacijenti se samo prate.

Primarni cilj lečenja je svakako izlečenje pacijenta, a pod time se podrazumeva eradikacija-znatno poboljšanje, tj. smanjenje broja kopija virusa, zaustavljanje progresije bolesti, smanjenje simptoma bolesti (poboljšanje kvaliteta života) i prevencija daljeg širenja infekcije. Sekundarni ciljevi lečenja su sprečavanje nastanka ciroze, prevencija dekompenzacije bolesti jetre i prevencija nastanka hepatocelularnog karcinoma.

Cilj terapije hepatitisa C je postizanje stabilnog virusološkog odgovora (SVR), a pod ovim se podrazumeva gubitak HCV RNK (kopija virusa) iz krvi nakon završetka terapije i održavanjanje ovog stanja 24 nedelje nakon prestanka lečenja. Sekundarni cilj je usporavanje progresije bolesti i odlaganje nastanka ciroze jetre, dekompenzacije i hepatocelularnog karcinoma.

Režim lečenja se određuje na osnovu genotipa virusa hepatitisa C. Uopšteno uzevši, genotipovi 2 i 3 su veoma pogodni za lečenje, dok je genotip 1 znatno otporniji na terapiju i zahteva upornije i dugotrajnije lečenje sa značajno nižom stopom postizanja SVR. Takođe, lečenje je uspešnije i kada je broj kopija virusa hepatitisa C manji. Lečenje genotipova 2 i 3 se sprovodi u trajanju od 24 nedelje, a genotipovi 1 i 4 zahtevaju lečenje u trajanju od 48 nedelja.

Prvi lek koji je korišćen je rekombinantni interferon-α2a, ali je stopa postizanja SVR bila jako niska, oko 20 %, pa se HCV smatrao tada za infekciju sa kojom „mora da se živi“.

Uvođenje ribavirina (nukleozidni analog) u terapiju je znatno popravilo izglede za izlečenje, u kombinovanoj terapiji stopa SVR je bila dvostruko veća nego kod monoterapije interferonom.

Uvođenje pegilovanog rekombinantnog interferona je označilo pravu revoluciju u lečenju hroničnog hepatitisa C. Kombinovana terapija peg-interferonom i ribavirinom je značajno efikasnija od svih prethodnih terapijskih opcija, pa su pacijenti sa hroničnom HCV infekcijom dobili pravu šansu za izlečenje.

 

Najbolja zaštita protiv hepatitisa A i B je vakcinacija.

Vakcina protiv hepatitisa A i B  uči Vaše  telo da se bori protiv ovih virusa  bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Protiv hepatitisa C ne postoji vakcina, ali postoji niz načina da se zaštitite od infekcije:

-ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač,makazice  ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe

-nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba (ovo se naročito odnosi na osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama)

-ukoliko ste zavisnik od psihoaktivnih supstanci ne delite sa drugima igle za primenu droga, kao ni pribor za ušmrkivanje jer se virus može preneti  i preko oštećene sluznice

- ukoliko često menjate seksualne partnere ili imate rizične seksualne odnose koristite prezervative tokom seksa

- budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima

- budite prethodno sigurni da Vam se tretmani kod pedikira i manikira rade sa sterilisanim alatima (makazice za nokte, gurači zanoktica, cangle, turpije…)

- ukoliko ste u mogućnosti  informišite se da li su instrumenti  kod Vašeg stomatologa pravilno sterilisani

- ukoliko ste oboleli od hepatitisa C ne donirajte krv ili krvne derivate.

Hepatitis B i C ne možete dobiti  socijalnim kontaktom; rukovanjem sa zaraženom osobom, grljenjem zaražene osobe ili  sedenjem pored zaražene osobe.

 

Hepatitis možete otkriti na više načina. Retko Vas na potrebu da se obratite lekaru navedu određeni simptomi ili stanje organizma i tada će Vas lekar opšte medicine kome se obratite  uputiti na potrebne pretrage ili  kod specijaliste   infektologa, gastroenetorologa ili hepatologa.

Medjutim , ova bolest se najčešće otkriva sasvim slučajno: ukoliko ste dobrovoljni davalac krvi, Vaša se krv testira na viruse hepatitisa B i C i na taj način se može ustanoviti prisustvo antitela što  upućuju na to da ste infcirani jednim od ova dva virusa. U tom slučaju dobićete samo informaciju o razultatima nalaza.

Na isti način ćete dobiti informaciju o prisustvu virusa u Vašem organizmu ukoliko date krv u slučaju da je neophodna pri operaciji ili  transfuziji  nekom Vašem obolelom srodniku ili prijatelju.

Treći način je kada (ukoliko ste posumnjali da ste bili u kontatku sa zaraženom krvlju) izvršite proveru samoinicijativno u privatnoj laboratoriji ili prilikom organizovanih besplatih testiranja na hepatitis B I C.

Kada na navedene načine saznate da ste pozitivni na testiranje obavezno se javite prvo Vašem lekaru opšte medicine. Ukoliko živite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu gde postoje referentne ustanove za lečenje hepatitisa, Vaš lekar će Vam najverovatnije dati uput  za te ustanove.

Ukoliko u Vašem gradu postoji  infektivna ambulanta pri bolnici od lekara opšte medicine dobićete uput za infektologa koji će Vas uputiti na osnovne  biohemijske pretrage i ultrazvučni pregled jetre. Tada će Vaš infektolog na osnovu dobijenih rezultata odlučiti da li je neophodno da Vas pošalje u neku referntnu ustanovu u kojoj se obavlja lečenje hepatitisa.

U slučaju da u Vašem mestu ne postoji infektivna ambulanta Vaš odabrani lekar opšte medicine bi trebalo da Vas uputi u najbliži grad u kome postoji takva ambulanta.

Dakle, obavezno se sa pozitivnim nalazom testiranja krvi na hepatitise B ili C, prvo javite Vašem odabranom lekaru opšte medicine.  Svaki pozitivan nalaz ne podrazumeva da je Vama neophodno lečenje, ali o tome će odlučiti  lekar specijalista.

Hepatitis predstavlja opterećenje za vašu jetru. Pobrinite se da vaše životne navike prilagodite toj činjenici. Posavetujte se sa lekarom kojih bi se pravila u ishrani i navikama trebalo da pridržavate.

Takođe pobrinite se da svojim ponašanjem ne ugrozite druge ljude iz vaše okoline. Odvojite svoj pribor za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač…). Ukoliko ste korisnik psihoaktivnih supsanci ne delite iglu i ostali pribor sa drugima. Obavezno koristite kondom pri seksualnim kontaktima.

Obavezno upozorite svakoga ko može doći u kontakt sa vašom krvlju (stomatologa, medicinsko osoblje, pedikira , manikira , osobe koje će Vam raditi pirsing ili tetovažu….) o svojoj bolesti kako bi preduzeli neophodne mere zaštite.

Šta je hepatitis A?

  • Hepatitis A je zapaljenje jetre izazvano hepatitis A virusom.

Ko može dobiti hepatitis A?

  • osobe koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
  • osobe koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
  • korisnici droga
  • muškarci koji stupaju u seks sa muškarcima.

Kako se mogu zaraziti hepatitis A virusom?

  • konzumirate hranu koju je pripremila zaražena osoba koja nije oprala ruke nakon korišćenja toaleta
  • pijete zaraženu vodu ili konzumirate hranu opranu u zaraženoj vodi (npr. sveže salate)
  • stavite u usta prst ili bilo koji objekat koji je bio u dodiru sa stolicom zaražene osobe
  • imate bliži lični kontakt sa zaraženom osobom – putem seksa ili brigom o nekome ko je oboleo.

Kako ne mogu dobiti hepatitis A?

  • neko kija ili kašlje na vas
  • sedite pored osobe koja ima hepatitis A
  • grlite zaraženu osobu.

Koji su simptomi hepatitisa A?

Deca mlađa od 6 godina najčešće nemaju simptome.
Starija deca i odrasli najčešće imaju blage, simptome nalik gripu uključujući:

  • umor
  • stomačne tegobe
  • povišenu temperaturu
  • gubitak apetita
  • proliv
  • bledu stolicu
  • žućkastu obojenost kože i očiju koja se naziva žutica.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa A?

Uzimanjem krvi i testiranjem dokazuje se hepatitis A ili neka druga vrsta hepatitisa.

Kako se leči hepatitis A?

Ne postoji posebna terapija za lečenje hepatitisa A. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.

Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

Kako mogu izbeći infekciju hepatitisom A?

Hepatitis A možete izbeći dobijanjem hepatitis A vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa A sadrži hemijskim putem ubijen virus hepatitisa A protiv koga onda naše telo uči da se bori, bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Vakcina protiv hepatitisa A se primenjuje počev od 1 godine starosti, a za vakcinaciju deteta treba se prethodno konsultovati sa dečijim lekarom.

Kome se preporučuje vakcinacija protiv hepatitisa A?

Vakcinacija protiv hepatitisa A se preporučuje:

a) odraslima sa povišenim rizikom od hepatitisa A

  • stanovništvu u krajevima sa postojećim epidemijama hepatitisa A
  • osobama koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
  • osobama koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
  • korisnicima droga
  • muškarcima koji stupaju u seks sa muškarcima

b) osobama sa hroničnim bolestima jetre
c) zdravstvenim radnicima
d) radnicima u proizvodnji, prometu i pripremi hrane
e) radnici zaposlenim u komunalnim preduzećima (zbog kontakta sa vodom zaraženom fekalnim materijama)
b) osobama koje žive u zatvorenim zajednicama (zbog lakšeg širenja infekcije)

Ukoliko putujete u zemlje sa većom učestalošću hepatitisa A, najbolje je obaviti vakcinaciju pre puta u inostranstvo.

Takođe, tokom putovanja možete da zaštitite sebe i druge od hepatitisa A:

  • čestim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena kao i pre pripremanja hrane i jela
  • korišćenjem flaširane vode za piće, pravljenje leda i pranje voća i povrća.

Šta da radim ako mislim da sam bio u kontaku sa hepatitis A virusom?

Ukoliko mislite da ste bili u kontaku sa hepatitis A virusom odmah se javite Vašem lekaru. Primena leka koji se naziva imunoglobulin (serum) može da Vas zaštiti ukoliko se primeni ubrzo nakon kontakta sa virusom.

Hepatitis A – Šta treba zapamtiti?

  • Hepatitis A je bolest jetre izazvana virusom hepatitisa A.
  • Svako može dobiti hepatitis A, ali su neke grupe u povećanom riziku.
  • Hepatitis A se prenosi kontaktom sa stolicom zaraženih osoba.
  • Hepatitis A može uzrokovati blage, simptome slične gripu.
  • Od hepatitisa A se možete zaštititi dobijanjem hepatitis A vakcine.
  • Javite se Vašem lekaru ako mislite da ste bili u kontaktu sa hepatitis A virusom.

Šta je hepatitis B?

Hepatitis B je bolest jetre izazvana hepatitis B virusom. Hepatitis B virus je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side).

Ko može dobiti hepatitis B?

  • Novorođenu decu majki zaraženih hepatitisom B
  • Osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa B
  • Stanovnike delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
  • Osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
  • Osobe na  hemodijalizi
  • Osobe sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
  • Osobe sa istorijom polno prenosivih bolesti
  • Intravenski korisnici droga
  • Muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
  • Osobe obolele od hemofilije

Kako mogu dobiti hepatitis B?

Hepatitis B možete dobiti kontaktom sa krvlju zaražene osobe, spermom, ili drugim telesnim tečnostima.

Hepatitis B možete dobiti:

  • tokom rođenja – od majke zaražene hepatitisom B
  • seksom sa zaraženom osobom
  • tetoviranjem ili pirsingom nesterilnim alatima koji su korišćeni kod zaraženih osoba
  • slučajnim ubodom na iglu koju je koristila zaražena osoba
  • korišćenjem brijača ili četkice za zube zaražene osobe
  • deljenjem iste igle za drogu sa zaraženom osobom
  • prilikom hirurških i stomatoloških intervencija nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima

Kako ne mogu dobiti hepatitis B ?

  • rukovanjem sa zaraženom osobom
  • grljenjem zaražene osobe
  • sedenjem pored zaražene osobe

Koji su simptomi hepatitisa B?

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starija od 5 godina ponekad imaju jedan ili više od sledećih simptoma:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • lako stvaranje modrica
  • umor
  • stomačne tegobe
  • povišenu temperaturu
  • gubitak apetita
  • proliv
  • bledu stolicu
  • tamnožutu mokraću

Šta je hronični hepatitis B?

Hepatitis B postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa. Deca, naročito dojenčad, su u većoj opasnosti od nastanka hroničnog hepatitisa B, koji obično nema simptome dok se ne pojave znaci oštećenja jetre.

Bez lečenja, hronični hepatitis B može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • umor
  • mučninu
  • slabost
  • gubitak apetita
  • gubitak telesne mase
  • pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiomi

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa B?

Hepatitis B se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa B ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis B, Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis B?

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko ne postane hroničan.

Hronični hepatitis B se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom. Dužina tretmana varira.
Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju korz injekcije su:

  • interferon
  • peginterferon

Lekovi koji se piju su:

  • lamivudin
  • telbivudin
  • adefovir
  • entekavir

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis B izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.
Lekovi koji se primenjuju nakon operacije mogu sprečiti povratak hepatitisa B

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom B ?

Hepatitis B se može izbeći primenom hepatitis B vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa B uči Vaše telo kako da napadne hepatitis B virus

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B ?

Vakcinu protiv hepatitisa B treba da prime odrasli u povećanom riziku kao i sva deca. Ne postoji minimalna starost, već se vakcina može primeniti od rođenja. Vakcina protiv hepatitisa B je sigurna za primenu kod trudnica.

Vakcinacija protiv hepatitisa B se preporučuje kod:

a) Osoba u povišenom riziku

  • Novorođene dece
  • Osoba koje žive sa obolelim od hepatitisa B
  • Stanovnika delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
  • Osoba koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
  • Osoba na  hemodijalizi
  • Osoba sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
  • Osoba sa istorijom polno prenosivih bolesti
  • Intravenskih korisnika droga
  • Muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima

b) osoba u profesionalnom riziku od kontakta sa hepatitis B virusom

  • Zdravstvenih radnika
  • Stomatologa
  • Policije i zatvorskog osoblja
  • Vatrogasaca
  • Radnika hitne medicinske pomoći
  • Radnika zaposlenih u komunalnim preduzećima (kanalizacija, otpad)

c) putnika u međunarodnom saobraćaju

Putovanje u zemlje sa visokom ili umerenom zastupljenošću hepatitisa (Azija, Afrika, Latinska Amerika) povećalo se tokom poslednjih godina – sa  procenom da 1/3 putnika iz Evrope posećuje ova područja.

Putovanja u ova područja nose određeni rizik od nastanka hepatitis B infekcije pri čemu veliki broj ovih putnika nije zaštićen vakcinacijom.

Grupa Evropskih eksperata za putničku medicinu je 2005. godine donela zvaničan stav u vezi vakcinacije protiv hepatitisa prilikom putovanja.

Osnovne poruke ovog stava odnose se na vakcinaciju protiv hepatitisa A i B namenjenu

  • Tokom  putovanja u određene destinacije (Istočna i Južna Evropa, i vanevropski Mediteran - lista od 27 zemalja - uključujući Tunis, Maroko, Tursku i Egipat)
  • U područja srednje i visoke zastupljenosti
  • Uz napomenu da ne postoje zemlje “bez rizika”,  kao i da je potreba za vakcinacijom nezavisna od dužine boravka u tim oblastima.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa B ?

Dodatno, sebe i druge od hepatitisa B možete zaštititi ukoliko:

  • koristite prezervative tokom seksa
  • ne delite sa drugima igle za primenu droga
  • nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
  • ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
  • budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
  • ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis B

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa B?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa B. Prva vakcina protiv u kombinaciji sa lekom koji se naziva hepatitis B imunoglobulin može sprečiti razvoj bolesti.
Dodatno, vakcina protiv hepatitisa B istovremeno štiti i protiv hepatitis D virusa, zato što je virusu hepatitisa D neophodan prisutan hepatitis B virus da bi mogao da se razmnožava u organizmu.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre

Hepatitis B - Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis B je bolest jetre uzrokovana hepatitis B virusom.

Svako može dobiti hepatitis B, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis B možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spremom, ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starije od 5 godina mogu imati žuticu ili druge simptome.

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis B je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa.

Deca, naročito dojenčad, su u većem riziku od nastanka hroničnog hepatitisa B.

Hronični hepatitis B se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom.

Od hepatitisa B se možete zaštititi dobijanjem hepatitisa B vakcine.

Javite se odmah Vašeg lekaru ako mislite da ste bili izloženi hepatitis B virusu.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Šta je hepatitis C?

Hepatitis C je bolest jetre izazvana hepatitis C virusom. Hepatitis C virus je 10 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side). Postoji 6 osnovnih tipova hepatitisa C (1, 2, 3, 4, 5, 6) i više od 74 podtipova.

Ko može dobiti hepatitis C?

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku, uključujući:

  • osobe koje su primale transfuzije krvi I krvnih derivata pre 1994. godine
  • osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa  C
  • osobe koje boluju od hemofilije
  • osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju  (zdravstveni radnici ,stomatolozi , policija i zatvorsko osoblje, vatrogasci, radnici hitne medicinske pomoći)
  • osobe na  hemodijalizi
  • promiskuitetne osobe tj. osobe koje često menjaju seksualne partnere
  • korisnici psihoaktvinih supstanci (narkomani) bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem
  • muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
  • sadašnji i bivši zatvorenici
  • deca  majki obolelih od hepatitisa C.

Koje su rizične situacije u kojima se mogu zaraziti virusom hepatitisa C?

Hepatitsom C se možete zaraziti svaki put kada dođete u kontakt sa zaraženom krvlju ukoliko i sami imate otvorenu ranu ili oštećenje sluzokože.  U rizične situacije spadaju:

  • pirsing I tetovaža
  • depilacija, tretmani kod pedikira i manikira
  • hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
  • ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač) osobe obolele od hepatitisa C.

Kako ne mogu dobiti hepatitis C?

Hepatitis C ne možete dobiti:

  • rukovanjem sa zaraženom osobom
  • grljenjem zaražene osobe
  • sedenjem pored zaražene osobe.

Koji su simptomi hepatitisa C?

Hepatitis C obično nema simptoma, ali ukoliko primetite neke od sledećih simptoma, moguće je ste se zarazili:

  • umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje
  • mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarn im lukom
  • subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima
  • urtikarijalna ospa praćena svrabom
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • lako stvaranje modrica
  • bledu stolicu
  • tamnožutu mokraću.

Šta je hronični hepatitis C?

Hepatitis C postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Bez lečenja, hronični hepatitis C može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

  • žućkastu boju kože i očiju (žutica)
  • produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
  • oticanje stomaka ili zglobova
  • umor
  • mučninu
  • slabost
  • gubitak apetita
  • gubitak telesne mase
  • pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiom.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa C?

Hepatitis C se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa C ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis C , Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis C?

Hepatitis C se najčešće  leči ukoliko  postane hroničan.

Hronični hepatitis C se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom i koji treba da dovedu do potpunog izbacivanja virusa iz organizma. Dužina tretmana zavisi od tipa hepatitis C, tako da se tip 2 i 3 leče 24 sedmice, a 1 i 4, 48 sedmica.

Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju kroz injekcije su:

  • interferon
  • peginterferon  (pegilovani interferon alfa 2a i pegilovani interferon alfa 2b).

Lek koji se pije u kombinaciji sa injekcijama je ribavirin.

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis C izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom C?

Za hepatitis C još uvek ne postoji vakcina, tako da je jedina mera prevencije sprečavanje kontakta sa virusom. Za razliku od hepatitisa B, nakon preležanog hepatitisa C ne postoji imunitet i moguća je ponovna infekcija istim genotipom virusa, pa je podizanje nivoa svesti ljudi o ovoj bolesti za sada glavno sredstvo prevencije.

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B?

Ukoliko ste oboleli  od hepatitisa C obavezno se vakcinišite protiv hepatitisa B, jer koinfekcija ova dva virusa može dovesti do fatalnih komplikacija.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa C?


  • koristite prezervative tokom seksa
  • ne delite sa drugima igle za primenu droga
  • nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
  • ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
  • budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
  • ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis C

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa C?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa C ili ukoliko imate neki od navedenih simptoma.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa C,TESTIRAJTE SE!!! Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis C je bolest jetre uzrokovana hepatitis C virusom.

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis C možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spermom ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis  C obično nema simptoma.

Hepatitis C se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis C je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Hronični hepatitis C se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom, uz mogućnost potpunog izbacivanja virusa iz organizma.

Od hepatitisa C se možete zaštititi  zdravim životnim stilom i izbegavanjem navedenih rizika

Ako mislite da ste bili izloženi hepatitis C virusu odmah se javite Vašem lekaru.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa C, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.