Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je kao jedan od prioritetnih zadataka postavila eliminaciju virusnih hepatitisa kao problema javnog zdravlja u svetu do 2030. godine. Da li je to i u našoj zemlji  moguće? Moguće je ako se tom problemu posvetimo više nego do sada i ako zajedno i složno u njemu učestvuju i lekari opšte medicine u otkrivanju bolesti. Epidemija izazvana novim korona virusnom SARS-CoV-2 nam je ukazala na značaj širenja, pravovremenog otkrivanja i lečenja zarazne bolesti.

Pre nekoliko godina su napravljeni novi, vrlo efikasni i bezbedni lekovi za hepatitis C, a takođe se duže vreme uspešno primenjuje vakcina protiv hepatitisa B kao i uspešni antivirusni lekovi protiv hepatitisa B.

Pa gde je onda problem? Problem je u nedovoljnom i kasnom otkrivanju ovih bolesti  (i hepatitisa B i hepatitisa C), kao i u nedovoljnoj primeni antivirusne terapije kod istih. Kasno otkrivanje i neadekvatno lečenje hroničnih virusnih hepatitisa može dovesti do ciroze jetre, raka jetre i omogućava dalje širenje ove infekcije na zdrave osobe. Rano otkrivanje inficiranih sa hepatitisom B i C, podrazumeva sveobuhvatnije testiranje potencijalno zaraženih osoba, osoba koje su bile u kontaktu sa novootkrivenom, inficiranom osobom, ne čekajući simptome bolesti jetre.

Većina hroničnih virusnih hepatitisa protiče ili bez simptoma, ili sa nespecifičnim – oskudnim simptomima. Zbog toga treba testirati i osobe bez simptoma ako su imali rizično ponašanje a to uključuje:

osobe sa tetovažama, pirsinzima, primaoci transfuzija krvi do 1994. godine, primaoci transplantiranih organa, osobe na izdržavanju krivičnih sankcija, kozmetičke usluge/procedure kod kojih može doći do abrazije sluzokože kao što su trajna šminka, pedikir, manikir i sl is, i. v. ili intranazalno korisćenje opijata, nezaštićeni seksualni odnosi, muškarci koji imaju seks sa muškarcima, osobe sa hemofilijom, osobe na hroničnom programu hemodijalize, osobe koje žive u bliskom kontaktu sa osobama koji imaju hepatitis B ili C. I dalje je oko 50% nepoznat način prenosa u našoj zemlji. Osobama sa nabrojanim rizikom  treba uraditi HBsAg i Anti HCV antitela, osnovne serološke markere ovih infekcija, a za koje uput mogu dati i lekari opšte medicine, te nam tako pomoći u ranom otkrivanju inficiranih.

Osobe sa povišenom vrednošću aminotransferaza (ALT,AST) takođe treba testirati na isti način, kao i osobe sa tzv. ekstrahepatičnim manifestacijama bolesti kao što se bolesti kože (porfiria cutanea tarda, lichen planus), vaskulitisa, bubrega.

Takođe, uputno je testirati i starije sugrađane koji su 90-tih izbegli sa ratnih područja. Danas se i trudnice testiraju na ove viruse na osnovu mišljenja ginekologa, a trebalo bi uključiti i onkološke pacijente. Preporuka SZO-a je da se sve zdrave osobe, barem jednom u toku života testiraju na HBsAg i AntiHCV antitela.

Zarazne bolesti nisu bolesti pojedinca nego su bolesti kolektiva, odnosno čitave zajednice. Zbog toga je za zdravlje nacije potrebno i rano otkrivanje, lečenje i eliminacija zaraznih bolesti, kako sa vakcinacijom-što je najuspešnije, tako sa adekvatnim lečenjem i merama sprečavanja širenja ovih bolesti. Kako za hepatitis C nema vakcine, ostaje nam lečenje sa novim antivirusniom lekovima koji su vrlo efikasni (preko 95% uspešnost izlečenja).

Za hepatitis B imamo dobru vakcinu koja se već uveliko sistematski ili po posebnim indikacijama primenjuje, a primenjuju se i dobri antvirusni lekovi koji drže bolest pod kontrolom kod pacijenata koji su hronični nosioci virusa. A da bi se sve ovo primenilo i da bismo bili bolji i postigli cilj SZO o eliminaciji virusnih hepatitisa, moramo više otkrivati bolesnike sa ovom pritajenom i ozbiljnom zaraznom bolešću. Dakle, mislite na testiranje svih rizičnih osoba, osoba sa bolešću jetre, bubrega, zglobova, kože, dijabetesom, kod svih osoba sa povišenom ALT. 

Osnovno je uraditi HBsAg i Anti-HCV antitela. U slučaju pozitivnog nalaza pacijenta uputiti infektologu.

Prof. dr. Tomislav Preveden

PREUZMITE PDF BROŠURU

Izrada brošure omogućena podrškom sponzora