O HEPATITISU

Sa virusima hepatitisa se veoma često srećemo u svakodnevnom životu. Ipak postoji mnogo toga što možemo da uradimo da smanjimo šansu da se zarazimo.

O JETRI

Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje.

"HCC-faktori rizika, preporuke, prevencija" u Gradskom prevozu na 10 linija u Beogradu, 3 linije u Novom sadu i po jedna u Nišu i Kragujevcu je  počela u julu i traje do daljnjeg. Naši sugrađani imaju priliku da saznaju više o hepatitisu i njegovim posledicama! Na posterima se nalaziti QR kod koji vodit na www.hronos.rs, na servis „Pitaj doktora“.

Press centar UNS, Kneza Mihaila 6, Beograd 11000, 11 časova.

 

28. jula je Svetski dan borbe protiv hepatitis (WHD). WHD je jedan od zvanično propisanih globalnih dana javnog zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). To je dan kada se svet okuplja da podigne svest o hepatitisu, jednoj od najsmrtonosnijih i najzanemarenijih bolesti – onoj koja oduzima živote svakih 30 sekundi. Globalno, više od 300 miliona ljudi živi sa hepatitisom, a više od 1,3 miliona života se izgubi svake godine od posledica hepatitisa B i C. Hepatitis je sada drugi najsmrtonosniji virus na svetu posle COVID-19, a vodeći je razlog za razvijanje carcinoma jetre. Novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije kaže da broj smrtnih slučajeva od posledica hepatitis, raste.

Kod nas u zemlji su procene da je oko 70.000 ljudi zaraženo, ali nedostaju tačni sveobuhvatni podaci.

Pored prof. dr Ivane  Milošević kampanji udruženja Hronos "Mi smo se testirali, a Vi?"su se priključili i advokat Zora Dobričanin, glumac  Dragan Bjelogrlić i  muzičar Rambo Amadeus. Cilj snimanja ovakvog videa je da skrenemo pažnju javnosti na važnost testiranja kao i na to da se hepatitis ne prenosi socijalnim kontaktom. Hepatitis C ako se otkrije na vreme, uspešno se leči za 8 ili 12 nedelja.

U Gradskom prevozu na 10 linija u Beogradu, 3 linije u Novom sadu i po jedna u Nišu i Kragujevcu gde će naši sugrađani imati priliku da saznaju više o hepatitisu, kao i koji su parametri iz krvnih analiza signal da je potrebno da se testiramo! QR kod koji se nalazi na posterima vodi ka opširnom tekstu o hepatitisu kao i listi DPST centara u Srbiji. Kampanja će trajati tri meseca i podržana je od Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Jovan Milovanović Batut.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa održana je 28. 07.2022. pod sloganom „Hepatitis ne može da čeka - Ja ne mogu da čekam “ u 11 časova, Press centar UNS-a, Knez Mihailova broj 6/III

Na konferenciji su učestvovali Ivana Dragojević, Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“, predsednica, mr ph. spec. Vesna Vuković Kojović,  zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju, Republički fond za zdravstveno osiguranje , Prof. dr Ivana Milošević, Klinika za infektivne i tropske bolesti, UKC Srbije, zamenica direktora i predsednik Radne grupe Ministrastva zadravlja za virusne hepatitise, Prof.dr Maja Ružić, Klinički centar Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti, Prim. mr. sc med. dr Violeta Rakić, Institut za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut”.

Hepatitis C – šta je to?

 

Hepatitis C je zarazna, zapaljenska bolest jetre, izazvana virusom hepatitisa C (HCV). Virus može izazvati i akutni i hronični hepatitis a nelečen hronični hepatitis može dovesti do  ciroze i raka jetre. Virus hepatitisa C je virus koji se prenosi putem krvi. Bolest se razvija ili potpuno bez simptoma ili sa veoma blagim manifestacijama (mučnina, problem sa spavanjem, umor).

 Doc.dr Ivana Milošević, infektolog i gastroenterohepatolog, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije

 

Pandemija COVID-19 promenila je iz korena naše živote. Sada se napokon, zahvaljući pojavi vakcine, može u perspektivi očekivati kraj života sa maskama i socijalnom  distancom. Da bi se to ostvarilo neophodno je da se u što kraćem roku vakciniše što veći broj ljudi. U Srbiji je vakcinacija protiv COVID-19 počela decembra 2020. godine u domovima za stare. Trenutno su dostupne tri vakcine: Pfizer-BioNTech COVID-19, Sputnik V i Sinofarm.  Umesto kao spas, deo javnosti je vakcinu doživeo kao nastavak različitih teorija zavere koje pandemiju prate, a potiču iz nemedicinskih krugova.  Najveći deo sumnji u vakcinu zasnovan je na neznanju i neproverenim informacijama koje nemaju uporište u nauci. Najbolji put za približavanje značaja vakcinacije onima koji imaju rezervu prema njoj, jeste putem preciznih podataka o njihovom načinu funkcionisanja I stepenu uspeha.

Prvo i osnovno pitanje je strah od vakcine. Ne postoji lek, ni medicinsko sredstvo koje nema neželjene efekte. Pri odluci o puštanju novog leka, pa i vakcine u upotrebu sprovode se studije koje za cilj imaju da utvrde u kojoj meri se ti neželjeni efekti javljaju. Za sve tri vakcine je utvrđeno da su bezbedne za primenu i da korist daleko premašuje rizik od eventulanih neželjenih efekata. Kao kontratezu strahu od vakcine možemo da razmatramo strah od virusa. Poznato je da kliničke manifestacije COVID-19 ide od asimptomatske ili blage kliničke slike od otkazivanja funkcije pluća, ali i drugih organa (bubrega, srca…) i smrtnog ishoda. Stepen zaštite od infekcije nakon vakcinacije varira, mali broj vakcimisanih neće razviti adekvatan imunski odgovor. Međutim i u toj grupi bolesnika u slučaju infekcije neće doći do razvoja teške kliničke slike i smrtnog ishoda.

Od 20. novembra počinje jesenja Evropska nedelja testiranja na Hepatitis i HIV u kojoj se prvi put, zbog pandemije COVID – 19, ljudi neće pozivati na testiranje.

Iz tog razloga Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” organizovalo je online tribinu kako bi i u vanrednim okolnostima podiglo svest o zaraznim bolestima, ali i ohrabrilo nadležne da učine dodatne napore u cilju eliminacije virusnih hepatitisa. Aktuelna pandemija COVID- 19 promenila je percepciju virusnih bolesti širom sveta, ali je i doprinela da zdravstvene usluge, poput vakcinacije, testiranja i lečenje budu odložne ili potpuno zaustavljene. Otkako su virusi hepatitis B (1960.) i hepatitis C (1989.) otkriveni, postignut je značajan napredak i poboljšani su životi mnogih ljudi širom sveta. Razvijena je vakcina protiv hepatitisa B, kao i lek za infekciju hepatitisom C. Međutim, ovi virusi i dalje ubijaju skoro 1,4 miliona ljudi svake godine.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je kao jedan od prioritetnih zadataka postavila eliminaciju virusnih hepatitisa kao problema javnog zdravlja u svetu do 2030. godine. Da li je to i u našoj zemlji  moguće? Moguće je ako se tom problemu posvetimo više nego do sada i ako zajedno i složno u njemu učestvuju i lekari opšte medicine u otkrivanju bolesti. Epidemija izazvana novim korona virusnom SARS-CoV-2 nam je ukazala na značaj širenja, pravovremenog otkrivanja i lečenja zarazne bolesti.

Pre nekoliko godina su napravljeni novi, vrlo efikasni i bezbedni lekovi za hepatitis C, a takođe se duže vreme uspešno primenjuje vakcina protiv hepatitisa B kao i uspešni antivirusni lekovi protiv hepatitisa B.

Pa gde je onda problem? Problem je u nedovoljnom i kasnom otkrivanju ovih bolesti  (i hepatitisa B i hepatitisa C), kao i u nedovoljnoj primeni antivirusne terapije kod istih. Kasno otkrivanje i neadekvatno lečenje hroničnih virusnih hepatitisa može dovesti do ciroze jetre, raka jetre i omogućava dalje širenje ove infekcije na zdrave osobe. Rano otkrivanje inficiranih sa hepatitisom B i C, podrazumeva sveobuhvatnije testiranje potencijalno zaraženih osoba, osoba koje su bile u kontaktu sa novootkrivenom, inficiranom osobom, ne čekajući simptome bolesti jetre.

Hepatitis B je upala jetre uzrokovana hepatitis B virusom (HBV). Kod oko 50% obolelih se, u period od 1-6 meseci od infekcije, javlja akutni, klinički manifestni hepatitis (gubitak apetita, mučnina, tamna mokraća, žutica). Akutni hepatitis u 80% ima povoljan tok, žutica se povlači za 4 do 6 nedelja, laboratorijski nalazi testova za jetru se normalizuju a virus postaje nedetektabilan u krvi. Bez obzira na povoljan ishod infekcije delovi virusa zauvek ostaju integrisani u jetrenoj ćeliji odakle se mogu reaktivirati  i ponovo pojaviti u krvi. Reaktivacija virusa se događa pri značajnom padu imuniteta: citostatici, imunosupresivna terapija, kortikosteroidi ili infekcija HIV-om. Kod 10-15% obolelih sa akutnim hepatitisom B,  i kod više od 50% inficiranih bez simptoma bolesti, upala jetre se održava duže od 6 meseci, što znači da se razvija hronični hepatitis B. HBV je jedan od najčešćih uzročnika hroničnog virusnog hepatitisa  i ciroze. Hepatitisa B je odgovoran za 50% svih slučajeva raka jetre. Za razliku od drugih hroničnih hepatitisa, u HBV infekciji karcinom može nastati  i bez prethodne ciroze. U hroničnom hepatitisu virus je prisutan u jetri, a u krvi se može nalaziti kompletna virusna partikula ili samo njen površni omotač (HBsAg). Kao  i HCV infekcija  i HBV infekcija ostaje nema (bez simptoma) više desetina godina te većina zaraženih ne zna za bolest,  i infekciju širi na druge.

  1. Brošura „Hepatitis C HCV”
  2. Brošura „Karcinom i ciroza jetre“
  3. Savremene tendencije u lečenju hepatitisa C
  4. "Skriveni u javnosti" - podizanje svesti o hepatitisu C

Najveći procenat zaražen je transfuzijom (27%), hirurškim dijagnostičkim procedurama (13%) što ukazuje na to da je čak 40% bolesnika virusom hepatitisa C zaraženo u medicinskim ustanovama.

Prijavi se na naš newsletter i budi obavešten o svim dešavanjima na vreme!

DRVO ŽIVOTA

„Drvo života-istina o hepatitisu u Srbiji” je autorski dokumentarni film udruženja Hronos.
Učestvuje devet pacijenata i tri renomirana hepatologa-kliničara.
Hepatitis prate brojne predrasude. Smatra se da su oboleli isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Činjenice, naprotiv, govore da više od 60% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama. Zbog neznanja i predrasuda, pacijenti često kriju svoju dijagnozu čak i od najbliže porodice. U Srbiji ne postoji Nacionalni plan prevencije, nemamo epidemiološki niti hepatološki registar, ne znamo tačan broj inficiranih ni umrlih od posledica nepatisa C i B. Hepatitis je asimptomatska bolest pa pacijenti ili slučajno otkrivaju virus ili kada je bolest već uznapredovala.
Procene su da je između 140 i 80 hiljada ljudi u Srbiji zaraženo samo C virusom. Kada se udruži sve gore navedeno stiče se utisak da u Srbiji ne postoji problem hepatitisa. U poslednje 3 godine samo na jednom odeljenju Infektivne klinike dijagnostikovano je 126 hcc-a (hepatocelularni carcinom) i ciroza koji su posledica nelečenih virusnih hepatitis.
Hepatitis je od pre tri godine gotovo 100 % izlečiva bolest ali ne i u Srbiji. Srbija i Makedonija su jedine zemlje na teritoriji Evrope koje pacijente još uvek leče nedovoljno uspešnim Interferonom (40% neuspešno lečenih u startu i 20% relapsera).
Udruženje izražava posebnu zahvalnost pacijentima koji su bili hrabri da izađu u javnost i daju „lice” hepatitisu kao i našim renomiranim stručnjacima koji se bore rame uz rame sa svojim pacijentima.
Učestvovali: Božidarka Stefanović, Ksenija Ristić, Tanja Brkić, Gojko Korać, Ranko Bojčić, Branislav Malević, Milan Drinić, Mirko Petrović, Perica Šokica.
prof. dr Dragan Delić, prof. dr Jasmina Simonović Babić, prof. dr. Milotka Fabri.

Hepatitis C HVC

Hepatitis B HBV

Karcinom i ciroza jetre

Rano otkrivanje inficiranih hepatitisom B i C

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos

office@hronos.rs
063/702-6683 (radnim danima 12-17h)

UČLANJENJE

Forma za učlanjenje
Informacije
Najčešće postavljana pitanja

 

© 2016 Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos. Sva prava zadržana.