O HEPATITISU

Sa virusima hepatitisa se veoma često srećemo u svakodnevnom životu. Ipak postoji mnogo toga što možemo da uradimo da smanjimo šansu da se zarazimo.

O JETRI

Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje.

Hepatocelularni karcinom (rak jetrinih ćelija) je najčešći tumor jetre. Po učestalosti svih karcinoma u svetu hepatocelularni karcinom (HCC) je na petom mestu, a po smrtnosti na drugom što ukazuje na veliku agresivnost ovog tumora.

Šta izaziva karcinom jetre?

Tačan uzrok i mehanizam nastanka raka jetrenih ćelija nije poznat. Glavni faktor rizika za razvoj HCC su hronične bolesti jetre (hepatitis B), bolesti koje dovode do ciroze jetre (hepatitis C, dugotrajna zloupotreba alkohola, masna jetra, autoimuni hepatitis, primarne i sekundarne upale žučnih vodova unutar jetre, nasledna stanja poput hemahromatoze –taloženja gvožđa, Vilsonove bolesti – taloženja bakra i deficita alfa 1 antitripsina), oštećenja jetre toksinima (anabolički steroidi, aflatoksin, konzervansi, kontraceptivne tablete i dr).

Hepatitisa B je odgovoran za 50%, a hepatitisa C za 25% svih slučajeva nastanka raka jetre. Ne manje značajna u razvoju raka jetre je učestalost masne jetre i nealkoholnog steatohepatitisa (NASH - upala jetre uzrokovana prisustvom nataloženih masti). Masna jetra je često povezana sa gojaznošću i šećernom bolešću, tako da su gojaznost i šećerna bolest takođe faktori rizika za HCC. Ukoliko postoji istovremeno prisustvo dva ili više faktora, rizik za karcinom jetre višestruko raste. Tako na primer, dugotrajna konzumacija alkohola više od 60gr dnevno 2 puta povećava rizik od HCC, hepatitis C virusna infekcija 3,6 puta, a alkohol i hepatitis C zajedno više od 10 puta.

Kada posumnjati i kako dijagnostikovati karcinom jetre?

Simptomi karcinoma jetre se kasno javljaju. Bolesnici kod kojih se razvija karcinom obično su bez simptoma ili imaju simptome hronične bolesti jetre. Sumnju na karcinom pobuđuje iznenadna pojava žutice, tečnosti u trbuhu, encefalopatije, tj. znaci nagle dekompenzacije ciroze jetre. Manji broj bolesnika ima neobjašnjivi gubitak na telesnoj težini, gubitak apetita ili osećaj prepunjenosti nakon količinski malih obroka, mučninu, svrab, umereni do jak bol u gornjem delu trbuha uz prisustvo veće mase koju bolesnik sam napipa (znaci poodmaklog tumora jetre).  

Kod pojedinih bolesnika se javljaju takozvane paraneoplastične manifestacije karcinoma: neobjašnjivi pad šećera, porast broja eritrocita, hiperkalcemija ili teška vodena dijareja. Jedini način da se pravovremeno otkrije karcinom jetre je nadzor nad pacijentima koji imaju povećan rizik za nastanak raka jetre.

Dijagnostika hepatocelularnog karcinoma se danas bazira na redovnim ultrazvučnim pregledima bolesnika sa povećanim rizikom (hroničnim hepatitisom B, C i cirozom jetre). Kod njih je potrebno svakih šest meseci uradi ultrazvuk jetre, kao bi se pronašao bilo kakav novi čvor ili cista (nazivaju se fokalne lezije jetre), koji bi se mogli pretvoriti u rak. Ukoliko se u jetri otkrije promena veličine do 1cm nastavlja se sa ultrazvučnim praćenjem na 6 meseci. Ako je čvor veličine između 1 i 2cm treba uraditi najmanje dva različita radiološka pregleda (CT skener sa kontrastom ili pregled magnetnom rezonancom sa kontrastom). Ako se rak jetre ne potvrdi radiološkim metodama radi se ciljana biopsija sa patohistološkom analizom.

Od laboratorijskih analiza za dijagnostiku HCC koristi se alfafeto protein (AFP). To je tumor marker koji nije uskospecifičan samo za HCC, normalno je prisutan u visokom nivou u krvi fetusa i gravidnih žena. Javlja se u krvi odraslih osoba sa cirozom, ali ukoliko ima tendenciju porasta ili je vrednost više od 100 puta povećana treba posumnjati na HCC. Međutim, kod pojedinih bolesnika sa HCC, vrednosti AFP u krvi nisu povišene.

Koje su mogućnosti za lečenje raka jetre definiše stadijum bolesti. Ukoliko tumor nije velik i nije dao metastaze odstranjuje se hiruški, a ako je praćen uznapredovalom cirozom radi se transplantacija jetre. Nehiruške metode lečenja tumora jetre su radiofrekventna ablacija (RFA), a kod velikih lezija perkutana etanol aplikacija (PEI), transarterijalna hemoembolizacija (TACE), radijacije i hemioterapija.

Prevencija nastanka HCC se zasniva na uklanjanju faktora rizika: pravovremeno lečenje hroničnog hepatitisa B i C, lečenje šećerne bolesti, prevencija gojaznosti, restrikcija alkohola, izbegavanje hrane u kojoj može biti prisutan aflatoksin, ograničena upotreba anaboličkih steroida. Danas se u prevenciji HCC, posebno kod obolelih sa masnom jetrom, savetuje uzimanje antioksidansa (E vitamin, Cink, D- vitamin, Omega-3), konzumacija 3-4 šoljice kafe dnevno, i fizička aktivnost.

Prof. dr. Milotka Fabri

PREUZMITE PDF BROŠURU

Izrada brošure omogućena podrškom sponzora

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologomServis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.

 

 

Najveći procenat zaražen je transfuzijom (27%), hirurškim dijagnostičkim procedurama (13%) što ukazuje na to da je čak 40% bolesnika virusom hepatitisa C zaraženo u medicinskim ustanovama.

Prijavi se na naš newsletter i budi obavešten o svim dešavanjima na vreme!

DRVO ŽIVOTA

„Drvo života-istina o hepatitisu u Srbiji” je autorski dokumentarni film udruženja Hronos.
Učestvuje devet pacijenata i tri renomirana hepatologa-kliničara.
Hepatitis prate brojne predrasude. Smatra se da su oboleli isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Činjenice, naprotiv, govore da više od 60% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama. Zbog neznanja i predrasuda, pacijenti često kriju svoju dijagnozu čak i od najbliže porodice. U Srbiji ne postoji Nacionalni plan prevencije, nemamo epidemiološki niti hepatološki registar, ne znamo tačan broj inficiranih ni umrlih od posledica nepatisa C i B. Hepatitis je asimptomatska bolest pa pacijenti ili slučajno otkrivaju virus ili kada je bolest već uznapredovala.
Procene su da je između 140 i 80 hiljada ljudi u Srbiji zaraženo samo C virusom. Kada se udruži sve gore navedeno stiče se utisak da u Srbiji ne postoji problem hepatitisa. U poslednje 3 godine samo na jednom odeljenju Infektivne klinike dijagnostikovano je 126 hcc-a (hepatocelularni carcinom) i ciroza koji su posledica nelečenih virusnih hepatitis.
Hepatitis je od pre tri godine gotovo 100 % izlečiva bolest ali ne i u Srbiji. Srbija i Makedonija su jedine zemlje na teritoriji Evrope koje pacijente još uvek leče nedovoljno uspešnim Interferonom (40% neuspešno lečenih u startu i 20% relapsera).
Udruženje izražava posebnu zahvalnost pacijentima koji su bili hrabri da izađu u javnost i daju „lice” hepatitisu kao i našim renomiranim stručnjacima koji se bore rame uz rame sa svojim pacijentima.
Učestvovali: Božidarka Stefanović, Ksenija Ristić, Tanja Brkić, Gojko Korać, Ranko Bojčić, Branislav Malević, Milan Drinić, Mirko Petrović, Perica Šokica.
prof. dr Dragan Delić, prof. dr Jasmina Simonović Babić, prof. dr. Milotka Fabri.

Hepatitis C HVC

Hepatitis B HBV

Karcinom i ciroza jetre

Rano otkrivanje inficiranih hepatitisom B i C