O HEPATITISU

Sa virusima hepatitisa se veoma često srećemo u svakodnevnom životu. Ipak postoji mnogo toga što možemo da uradimo da smanjimo šansu da se zarazimo.

O JETRI

Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje.

Hepatitis C – šta je to?

 

Hepatitis C je zarazna, zapaljenska bolest jetre, izazvana virusom hepatitisa C (HCV). Virus može izazvati i akutni i hronični hepatitis a nelečen hronični hepatitis može dovesti do  ciroze i raka jetre. Virus hepatitisa C je virus koji se prenosi putem krvi. Bolest se razvija ili potpuno bez simptoma ili sa veoma blagim manifestacijama (mučnina, problem sa spavanjem, umor).

 Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) u 2019.godini, procenjeno je da je oko 3,9 miliona osoba hronično zaraženo HCV-om u zemljama EU/EEA.

Prema podacima SZO za 2021. godinu u svetu se godišnje registruje tri miliona novoinficiranih osoba. Više od 1,1 miliona života izgubljeno je svake godine zbog posledica infekcije hepatitisom B i C, dok svakih 30 sekundi u svetu jedna osoba izgubi život od posledica bolesti povezanih sa hepatitisom. U Srbiji je procenjeno da ima 70 000 inficiranih virusom hepatitisa C. 96% smrtnih ishoda od virusnog hepatitisa može se pripisati posledicama HBV i HCV infekcije, koje uključuju cirozu i hepatocelularni karcinom.

 

 Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C. Trenutno ne postoji efikasna vakcina protiv ovog virusa.

 Kako se bolest prenosi?

 

Izvor infekcije je uvek čovek, sa akutnom ili hroničnom HCV infekcijom. Virus je dokazan u gotovo svim telesnim tečnostima: krv, pljuvačka, urin, stolica, semena tečnost, vaginalni i cervikalni sekret. Ipak, najčešći put prenosa je parenteralni, tj, putem krvi i derivata krvi.

 

Veliki rizik predstavljaju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci a putevi prenosa mogu biti i seksualni odnos bez zaštite, dijaliza, medicinske i stomatološke intervencije, sa majke na dete tokom porođaja, do estetskih usluga koje mogu dovesti do abrazije sluzokože a pružaju se sa nesterilnim instrumentima (tetovaža, pedikir, manikir, trajna šminka, pirsing).

Hepatitis C se smatra jednim od vodećih uzroka raka jetre i transplantacije jetre u Evropi.

HCV se ne može preneti majčinim mlekom, kao ni uobičajenim socijalnim kontaktom: rukovanjem, ljubljenjem, kašljanjem, kijanjem, ili upotrebom pribora za jelo ali je veoma važno ne deliti pribor za  ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, makazice) sa zaraženom osobom.

 

Koji su znaci i simptomi HCV infekcije?

 

Nakon zaražavanja, inkubacioni period (period zaraženosti) je između 2 nedelje i 6 meseci. Kako je hepatitis C asimptomatska bolest (simptomi su veoma blagi ili ih nema) bolest u velikom broju slučajeva, tiho prelazi u svoj hronični oblik. Najčešće se otkriva slučajno – s obzirom da mogu proći godine bez ikakvog simptoma. Obično se jasni simptomi hepatitisa pojavljuju tek sa značajnijim oštećenjem jetre.

 

 

Najčešći simptomi:

 

·         Umor

·         Mučnina

·         Manjak apetita

·         Bolovi u mišićima i zglobovima

·         Problemi sa snom

·         Depresija

·         Rasejanost/zaboravnost

 

Mogući simptomi:

 

·         Bol u gornjem desnom delu stomaka, ispod rebara

·         Povraćanje

·         Žutilo kože i sluzokoža

·         Svrab kože po celom telu

·         Seksualna disfunkcija

Pokazalo se da virus hepatitisa C (HCV) utiče na mnoga tkiva osim jetre (vanjetrene manifestacije). Međutim, od mnogih vanjetrenih manifestacija koje su povezane sa HCV-om, uključujući krioglobulinemiju, limfom, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2 i neurološke poremećaje ili bolesti bubrega, samo su neke direktno povezane sa HCV infekcijom ekstrahepatičnog tkiva. Procenjuje se da do 74% pacijenata sa hroničnim hepatitisom C može razviti najmanje jednu vanjetrenu manifestaciju.

Virus HCV-a onemogućava jetru da funkcioniše efikasno. Ukoliko se ne leči, ova vrsta virusa može da dovede do bolesti kao što su oštećenje jetre (fibroza), značajno oštećenje jetre (ciroza) i rak jetre.

Kako da znam da li sam zaražen virusom Hepatitisa C?

Dijagnoza Hepatitisa C se postavlja na osnovu analiza krvi. Inicijalno je potrebno uraditi Elisa test na HCV. Pozitivan nalaz prisustva antitela na HCV u krvi ne znači da je osoba obolela. Kod svih anti-HCV pozitivnih osoba je neophodno uraditi test potvrde bolesti (PCR analiza genetskog materijala HCV). Po dobijanju pozitivnog testa, lekar opšte medicine, sa uputom, upućuje pacijenta kod infektologa, gde se rade sve ostale analize koje su potrebne za uspostavljanje konačne dijagnoze.

Vizuelizacione dijagnostičke metode (Ultrazvučni pregled jetre i fibrosken) su metode  sa kojima se dijagnostikuje stepen oštećenja jetre. Ultrazvučni pregled pokazuje da li je naša jetra uvećana, ili masna. Masna jetra (steatoza) predstavlja patološko nagomilavanje masti u jetrenim ćelijama uzrokovano različitim etiološkim faktorima. Pregled Fibroscan aparatom (tranzientna elastografija) utvrđuje potencijalni stepen fibroze jetre. Stepen fibroze na najdirektniji i najbolji način ukazuje na težinu oštećenja napadnutog organa, a uznapredovalost fibroze na prognozu bolesti. 

Osobe sa povišenim vrednostima aminotransferaza (ALT,AST) je potrebno testirati kao i osobe sa ekstrahepatičnim manifestacijama bolesti.

Preporuka SZO je da se svaka odrasla barem jednom u životu testira a takođe, uputno je testirati i:

  • korisnike psihoaktivnih supstanci, bez obzira da li ih koriste intravenski, ili ušmrkavanjem
  • sadašnje i bivše zatvorenike
  • seksualne radnike i radnice
  • osobe koje su primale transfuzije krvi pre 1994. godine
  • osobe koje žive sa hemofilijom
  • pacijente na dijalizi

 

Trudnice je neophodno testirati u prvom tromesečju a bilo bi uputno uključiti i onkološke pacijente.

Kako se leči infekcija Hepatitis C virusom?

Do pre nekoliko godina, oboleli od hroničnog hepatitisa C su bili lečeni kombinacijom tableta i injekcija. Terapija je bila dugotrajna, nedovoljno uspešna i jako zahtevna za pacijente.

Danas se oboleli od hepatitisa C mogu uspešno lečiti oralnom antivirusnom terapijom koja ne zahteva hospitalizaciju, gotovo da nema neželjene pojave, kratko traje (2-3 meseca), i što je najvažnije uspešna je u 95% slučajeva.

 

Šta mogu da očekujem ako se ne lečim?

Hepatitis C je slabo progredirajuća bolest ali nelečeni hepatitis može dovesti do ciroze jetre i karcinoma. Obolelom je kvalitet života narušen i polako, vremenom stanje se pogoršava.

 

Šta još mogu da uradim za sebe?

·         Birati hranu koja neće da mi škodi

·         Baviti se fizičkim aktivnostima koje mi prijaju

·         Smanjiti ili prestati sa konzumiranjem cigareta

·         Prestati da koristim alkoholna i gazirana pića

·         Neću koristiti narkotike a ako ih koristim, potražiću pomoć

·         Redovno uzimati propisanu terapiju

·         Ići redovno na kontrole za vreme terapije

·         Kontrolisati se posle terapije po preporuci mog lekara

 

 

NE OKLEVAJ! TESTIRAJ SE NA HEPATITIS C!

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologomServis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.

 

 

Najveći procenat zaražen je transfuzijom (27%), hirurškim dijagnostičkim procedurama (13%) što ukazuje na to da je čak 40% bolesnika virusom hepatitisa C zaraženo u medicinskim ustanovama.

Prijavi se na naš newsletter i budi obavešten o svim dešavanjima na vreme!

DRVO ŽIVOTA

„Drvo života-istina o hepatitisu u Srbiji” je autorski dokumentarni film udruženja Hronos.
Učestvuje devet pacijenata i tri renomirana hepatologa-kliničara.
Hepatitis prate brojne predrasude. Smatra se da su oboleli isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Činjenice, naprotiv, govore da više od 60% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama. Zbog neznanja i predrasuda, pacijenti često kriju svoju dijagnozu čak i od najbliže porodice. U Srbiji ne postoji Nacionalni plan prevencije, nemamo epidemiološki niti hepatološki registar, ne znamo tačan broj inficiranih ni umrlih od posledica nepatisa C i B. Hepatitis je asimptomatska bolest pa pacijenti ili slučajno otkrivaju virus ili kada je bolest već uznapredovala.
Procene su da je između 140 i 80 hiljada ljudi u Srbiji zaraženo samo C virusom. Kada se udruži sve gore navedeno stiče se utisak da u Srbiji ne postoji problem hepatitisa. U poslednje 3 godine samo na jednom odeljenju Infektivne klinike dijagnostikovano je 126 hcc-a (hepatocelularni carcinom) i ciroza koji su posledica nelečenih virusnih hepatitis.
Hepatitis je od pre tri godine gotovo 100 % izlečiva bolest ali ne i u Srbiji. Srbija i Makedonija su jedine zemlje na teritoriji Evrope koje pacijente još uvek leče nedovoljno uspešnim Interferonom (40% neuspešno lečenih u startu i 20% relapsera).
Udruženje izražava posebnu zahvalnost pacijentima koji su bili hrabri da izađu u javnost i daju „lice” hepatitisu kao i našim renomiranim stručnjacima koji se bore rame uz rame sa svojim pacijentima.
Učestvovali: Božidarka Stefanović, Ksenija Ristić, Tanja Brkić, Gojko Korać, Ranko Bojčić, Branislav Malević, Milan Drinić, Mirko Petrović, Perica Šokica.
prof. dr Dragan Delić, prof. dr Jasmina Simonović Babić, prof. dr. Milotka Fabri.

Hepatitis C HVC

Hepatitis B HBV

Karcinom i ciroza jetre

Rano otkrivanje inficiranih hepatitisom B i C