ALT - ALANIN AMINOTRANSFERAZA
ALT se često naziva i jetrenim enzimom jer je najviša aktivnost enzima ALT prisutna u jetri.Njegova aktivnost se očitava u bubrezima, srcu i skeletnim mišićima, a u manjoj meri u pankreasu, slezeni i plućima. Alanin-aminotransferaza (ALT) je enzim koji pripada grupi aminotransferaza. To su enzimi koji sudeluje u metabolizmu aminokiselina.
Povišene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu žuticu (hepatitis A), mononukleozu, na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su I kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pancreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.
Normalne vrednosti su od 8-41 IJ/I
Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti.
Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti ALT (AST), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na snovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi određivanje aktivnosti ALT (AST) bilo od relevantnog značaja.
AST- ASPARTAT AMINOTRANSFERAZA
AST je enzim koga ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.
Normalne vrednosti su od 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, mišićne distrofije, izrazito su visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa.
Izraženiji porast AST u odnosu na ALT se viđa kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom , npr.ciroza jetre.
Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST (ALT), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na snovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi određivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnog značaja.
GLUTAMAT – DEHIDROGENAZA
Je enzim koji se nalazi isključivo unutar samih ćelija jetre. Izrazito je povišen kod zastoja u radu jetre koji je uslovljen bolestima srca, alkoholne bolesti jetre i akutne žutice nastale kao posledica zapušenja žučnih kanalića.
LDH - LAKTAT – DEHIDROGENZA
Ovaj enzim je prisutan u skoro svakom delu našeg organizma,i zbog toga mu je dijagnostički značaj ograničen. Povišen je kod oboljenje žučnih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre i, posebno, tumora jetre.
Normalne vrednosti su: 90 - 340
BILIRUBIN
U krvi se bilirubin nalazi u dva različita oblika, i to kao:
nekonjugovani i u vodi nerastvorljivi oblik koji od slezine do jetre putuje krvlju vezan za transportne proteine krvi-albumine.
konjugovani i u vodi rastvorljiv oblik koji se iz jetre vraća ponovo u krvnu plazmu
Normalno, većina bilirubina u plazmi je nekonjugovana. Merenjem bilirubina u plazmi odredjuje se zbir konjugovanog i nekonjugovanog oblika. Ovaj zbir predstavlja ukupni bilirubin.
Poželjno je da se za određivanje bilirubina u plazmi koristi prvi jutarnji uzorak.
Konjugovana hiperbilirunemija (povecana kolicina konjugovanog bilirubina) ukazuje na postojanje poremećaja u izlučivanju žuči na nivou ćelija jetre-hepatocita (hepatocelularni ikterus) ili žučnih puteva (opstruktivni ikterus).
Nekonjugovana hiperbilirunemija nastaje zbog poremećaja u obradi bilirubina na nivou jetre, a karakteriše se nivoom ukupnog bilirubina iznad 22 μmol/l i frakcijom konjugovanog biliurubina ispod 20 %. Najčešći uzroci takve hiperbilirubinemije su ubrzano raspadanje eritrocita (hemoliza) i Gilbertov sindrom.
Zbog velikog kapaciteta jetre za izlučivanje bilirubina, laki poremećaji u radu jetre, ne dovode do hiperbilirubinemije, te je taj parametar slabo osetljiv u prepoznavanju oboljenje jetre. Takodje, nivoi bilirubina u serumu nemaju prognostički značaj, niti govore o težini bolesti, osim kod alkoholne bolesti jetre.
Normalne vrednosti ukupnog bilirubina su : 2 – 21 u mol / l .
BILIRUBIN U URINU
Bilirubin se može naći u urinu samo kao konjugovani (direktni ) bilirubin. Sreće se kod porasta bilirubina u serumu, pre pojave žutice (ikterusa).
UROBILINOGEN U URINU
Urobilinogen se stvara u lumenu creva iz bilirubina, manji deo dospeva u krvotok i eliminiše se urinom. Potpuno odsustvo urobilonogena u urinu, pri hiperbilirubinemiji, govori u prilog kompletne opstrukcije žučnih puteva.
ALKALNA FOSFATAZA
Serumska AF, kod odraslih, najvecim delom potiče iz jetre, kostiju, i u manjoj meri iz intestinalnog trakta. Kod dece i adolescenata glavno poreklo AF je iz ćelija kostiju i značajno je povišena u periodu intenzivnog rasta. Placentna AF uzrokuje porast serumske AF u toku trudnoće. Medjutim, povećanje AF se smatra znakom holestazne bolesti jetre, kada je ona povećana više od četiri puta.
Povećane vrednosti AF kod oboljenja jetre i žučnih puteva je posledica povećanog stvaranja u ćelijama jetre i sluzokoži žučnih puteva sa povećanim ulaskom u cirkulaciju.
Minimalno povećanje viđa se kod mnogih oboljenja jetre, dok se više vrednosti nalaze kod zastoja u stvaranju i oticanju žuči unutar same jetre ili opstrukcije žučnih kanalića. AF ima poseban dijagnostički značaj kod bolesnika sa bilijarnom cirozom ili primarnim sklerozirajućim holangitisom. Ukoliko je povišena i aktivnost gama glutamil transpeptidaze, onda je izvor AF, gotovo sigurno,iz jetre i zucnih puteva.
Bolesnici sa sledecim bolestima jetre : tumori jetre, tuberkuloza, sarkoidoza, amiloidoza, leukemije, Hodgkinova bolest i dr. mogu imati umereno povišenu aktivnost AF. Serumska AF, inače, nema prognostički značaj.
Normalne vrednosti su : 30- 115 U/l
GGT - GAMA - GLUTAMIL - TRANSPEPTIDAZA
Gama - GT se pretežno nalazi u membranama ćelija žučnih puteva i u unutrašnjosti ćelija jetre. Ovaj enzim se smatra najosetljivijim indikatorom oboljenja jetre i žučnih puteva, jer i mala oštećenja ćelijsa u kojima se nalaze ili minimalni zastoji u stvaranju i oticanju žuči, dovodi do značajnog porasta aktivnosti gama GT - a u serumu. Izrazito povećanje aktivnosti ovog enzima se nalazi kod bolesnika sa žuticom nastalom kao posledica zapušenja žučnih puteva (opstruktivni ikterus).
Pored toga, pošto se radi o enzimu, sa dugim poluživotom od 20 dana, on je odličan indikator oštećenja jetre npr. alkoholom, lekovima ili toksinima.
Količnik gama GT/AF koji je veći od 2,5 ukazuje na alkoholnu bolest jetre. Generalno gledano, paralelno praćenje gama - GT, AF i AST/ALT može biti od velike koristi u razmatranju o kojoj se bolesti jetre (i zucnih puteva) radi.
Dijagnostički značaj minimalnog ili umerenog porasta aktivnosti gama - GT je značajno limitirana činjenicom da taj enzim postoji i u drugim tkivima: bubrezi, pankreas, srce i mozak.
Normalne vrednosti su : 1 - 41
LAP - LEUCIN – AMINOPEPTIDAZA
Enzim LAP je, takodje,prisutan u čitavom telu. Njegova aktivnost je naročito velika u epitelu žučnih puteva, te je značajno povišena kod bolesnika sa zastojem u oticanju žuči (opstruktivnim ikterusom).
Normalne vrednosti su: 11,0 – 28,0
ALBUMINI
Albumin je kvantitatvno najznačajniji protein u plazmi: 40 - 60% od ukupnog proteina plazme pripada albuminima. Stvara se samo u jetri u količini od 12 gr dnevno. Bolesnici sa cirozom jetre sintetišu dnevno oko 4 gr albumina. Poluživot albumina u plazmi je relativno dug,i iznosi oko 22 dana, zbog čega se snižene vrednosti albumina u krvi (hipoalbuminemija) sreću kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom/hronicnim bolestima jetre. Bolesnici sa akutnim (sveže nastalim) oštećenjem jetre i pratećom akutnom insuficijencijom, imaju normalne vrednosti serumskog albumina.
Normalne vrednosti su : 35 – 52 g/l
(CHE) - HOLINESTARAZA
Holinsteraza se sintetiše u hepatocitima. Njen poluživot u serumu je oko 10 dana, tako da se njena smanjena aktivnost može očekivati i kod bolesnika sa akutnom i hroničnom insuficijencijom jetre.
Normalne vrednosti su : 2618 - 6981
(AFP) - ALFA - FETOPROTEIN
AFP je normalna komponenta proteina plazme kod ljudskog fetusa starijeg od 6 nedelja, i dostiže maksimalne koncentracijue izmedju 12 i 16 nedelje fetalnog života. Nekoliko nedelja po rodjenju AFP se gubi iz cirkulacije.
Bolesnici sa primarnim tumorom jetre (tumori koji poticu od samih celija jetre), i bolesnici sa regeneracijom jetre, imaju povišene nivoe AFP u plazmi. Ukoliko bolesnik sa akutnom insuficijencijom jetre ima visoke vrednosti AFP, ima realnu šansu da preživi i bez transplantacije jetre.
Normalne vrednosti su : do 7 U/ml
INR - PROTOMBINSKO VREME
na stvaranje krvnog ugruska. Najčešće se odredjuju: protrombin (II faktor), proakcelirin (V faktor) i prokonvertin (VII faktor). Nešto ređe se određuju: antihemofilni faktor B (IX faktor), Stuartov faktor (X faktor) i fibrinogen (I faktor). Pošto imaju relativno kratak poluživot u plazmi, npr. FV samo 12 -14h, pogodan su parametar ostecenja i poremecaja u radu celija jetre.
Najčešće se koristi određivanje protrombinskog vremena (PV) po Quicku, jer taj test zavisi od faktora koagulacije koji se stvaraju u jetri. Kako sinteza II, VII i X faktora koagulacije zavisi od vitamina K, produženo PV može nastati, ne samo zbog insuficijencije ćelija jetre, već i zbog deficita vitamina K. Ovaj deficit se viđa kod poremećaja resorpcije masti (npr. dugotrajni zastoj žuči) ili oštećenje crevne flore (npr. upotreba antibiotika i sledstveno uništenje bakterijske crevne flore).
Normalne vrednosti INR su : 0,9 – 1,2
Protrombinsko vreme : 10 – 12,8
TRIGLICERIDI - TAG
Triacil-gliceril (trigliceridi) predstavlja masne kiseline vezane glicerolom.U tom obliku se skladišti energija u organizmu.
Normalne vrednosti su: 0,50 – 2,27 mmol/L
HOLESTEROL
Predstavlja jedan od tri osnovna oblika masti u hrani I telu.Vrlo je bitan jer kao gradivni element ulazi u sastav membrane svake ćelije našeg organizma.Takodje ulazi u sastav brojnih hormona (estrogena,progesterona,testosteron,hormona kore nadbubrežne žlezde).Pored holesterola koji svakodnevno apsorbujemo iz hrane (tzv.egzogeni holesterol), jedna još veća količina se stvara u ćelijama našeg tela. Najviše u jetri. Faktori koji utiču na koncentraciju holesterola u plazmi su: količna holesterola u svakodnevnoj ishrani,ishrana bogata zasićenim mastima (povećava holesterol za 15-25%),nedostatak insulina ili tireoidnih hormona povećava njegovu koncentraciju,dok,višak tireoidnog hormona smanjuje.
Normalne vrednosti su: 3,63 – 7, 15
UREA
Bubrezi imaju primarni zna;aj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma,koji vi[e nisu potrebni telu. U ove proizvode spadaju,kao jedni od najvaznijih,i urea (koja je proizvod metabolizma aminokoselina) i kreatinin (koji potiče od kreatina naših mišića). Ovi otpadni proizvodi moraju da se uklanjaju iz organizma brzinom kojom I nastaju.U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanja u organizmu,što za posledicu ima štetne odn.toksicne efekte.Vrednosti kreatinina i uree se pre svega koriste u proceni bubrezne funkcije.
Normalne vrednosti uree su: 3,6 / 9,3 mmol/l
KREATININ
Normalne vrednosti su : 60 – 124 umol/l
GLUKOZA
Normalna koncentracija glukoze u krvi osobe koja nije jela u poslednja 3-4 sata je oko 5mmol/l Posle obroka koji sadrži velike količine ugljenih hidrata, vrednosti glukoze u krvi retko prerastu 7,8mmol/l,osim ako osoba nema šećernu bolest. Za regulisanje koncentracije šećera u krvi zaduženi su hormoni pankreasa: insulin I glukagon.
Normalne vrednosti su : 3,9 – 5,8 (3,6-6,1 mmol/l).
GVOŽĐE
je apsolutno neophodno za transpost kiseonika do tkiva I za dejstvo oksidacionih sistema u tkivima I ćelijama,bez kojih bi život prestao za nekoliko sekundi. Dve trećine gvoždja se u organizmu nalazi u obliku hemoglobina. Manje količine se nalaze i u ostalim oblicima ,posebno u jetri i kosnoj srži. Ukupno ga u telu ima oko 3 grama.
Normalne vrednosti su : 9 - 31 umol/l
Hormonske analize
T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) su hormoni štitne žlezde. Oba hormona snažno podstiču metaboličke procese u telu. Potpuni nedostatak izaziva smanjenje bazalnog metabolizma za 40-50%,dok preterano lučenje može povećati metabolizam za 60-100%. Ova dva hormona se,iako im je funkcija ista,razlikuju po brzini i intenzitetu dejstva.T3 ostvaruje 4 puta jace dejstvo od T4,ali se u krvi nalazi u manjim količinama. Ipak T4 se u krvi postepeno transformiše u T3, tako da je hormon koji konačno stoji na raspolaganju tkivima uglavnom T3 i to u količini od 35 mikrograma dnevno.
Normalne vrednosti su:
T 3 - 1, 2 – 2,9 nmol/l
T 4 - 60,0 – 160,0 nmol/l
TSH
TSH (tireostimulišući hormon) je hormon koji luči adenohipofiza.Njegova uloga je da kontroliše lučenje hormone štitne žlezde.
Normalne vrednosti su: 0 – 4,0 IJ/l
Imunološka dijagnostika
Nalaz cirkulišućih autoantitela ima veliki značaj u dijagnostici hroničnog autoimunog (autoagresivnog) hepatitisa i primarne bilijarne ciroze.
Antinuklearna antitela (ANA) su vrsta antitela koja se nalaze u visokim vrednostima u više od 80 % bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom. Njihov titar prati nivo povećanja imunoglobulina klase G.Tokom terapije kortikosteroidima rapidno pada nivo IgG.
Bubrežno - hepatička mikrozomalna (LKM) antitela tip 1 su karakteristična za tešku formu hroničnog autoimunog hepatitisa.
Anti - DNA antitela, kao nespecifični znak zapaljenjskog procesa, su povećana u svim podvrstama hroničnog autoimunog hepatitisa.
Anti glatko - mišićna antitela (ASMA) su dokazana kod više od 70 % bolesnika sa hroničnim hepatitisom. Povećana su kod 50 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom.U niskoj koncentraciji i prolaznog karaktera prisutna su i kod bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom.
Antimitohondrijalna antitela (AMA) se nalaze u visokom titru kod više od 80 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom. Pored toga, povišeni su i nivoi imunoglobulina klase M. AMA su najčešće odsutna kod bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom, ili im je koncentracija niska.
Imuni kompleksi (CIC). Raziličitim imunološkim metodama mogu se dokazati u povećanoj koncentraciji kod bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom, primarnom sklerozirajućem holangitisu i hroničnom virusnom hepatitisu. Ovaj nalaz ima samo dijagnostički značaj, dok je na terapijskom planu gotovo bez vrednosti.
HBs Antigen (HBsAg): Deo površine virusa. Pojavljuje se 2–6 meseci nakon infekcije i dokazuje da neko ima akutni ili hronični hepatitis B. Ako HBsAg nestane i zaštitna antitela pojave (HBsAg negativan, anti-HBs pozitivan), ovo se smatra “izlečenjem”.
Napomena: Čak i kod izlečenog hepatitisa B, deo virusa (tzv. “cccDNA”) uvek ostaje iza, u ćelijama jetre. U veoma retkim slučajevima, kada je imuni sistem veoma oslabljen (npr. usled AIDS-a, hemoterapije, transplatacije koštane srži...), izlečeni hepatitis B može postati ponovo aktivan, čak deceniju kasnije.
Bitni hepatitis markeri
- AntigeniAntigeni (i HBV DNA) su delovi virusa.
Oni su znak da neko ima hepatitis B i da može zaraziti druge.
Zapamti: „Antigeni su protiv vas“
- AntitelaAntitela stvara imuni sistem da bi se borili protiv virusa.
Antitela, sama za sebe, nisu zarazna.
Zapamti: „Antitela pripadaju vašem telu“
HBs antitela (anti-HBs): imuni sistem stvara antitela da bi uništio HBsAg virusa. Anti-HBs se pojavljuje kada inficirana osoba izbaci virus (“izlečenje”), ili kada je zdrava osoba uspešno vakcinisana. HBs antitela, takođe, čine osobu imunom na hepatitis B, tako da oni ne mogu biti više zaraženi hepatitisom B.
HBV DNA (količina virusa): pokazuje koliko se virus umnožava i koliko je neko stvarno zarazan. Za nekog ko ima više od 2,000 IU/ml u krvi (= 10,000 kopija/ml), većina lekara smatra zaraznim. Neki lekari čak spuštaju granicu na 200 IU/ml (= 1,000 kopija/ml). Visok HBV DNA takođe povećava rizik od ciroze i karcinoma jetre. Ovo je najvažniji marker za praćenje hroničnog hepatitisa B i njegov tretman!
HBc antitela (anti-HBc): stvara ih imunološki sistem protiv kore hepatitis B virusa. Prilikom infekcije postaje pozitivan i takav ostaje do kraja života, bez obzira da li je virus izbačen ili je postao hroničan. Anti-HBc se ne pojavljuje kod zdravih vakcinisanih pacijenata. Pokazuju da je postojala prava infekcija ili da je još uvek tu.
HBe antigen (HBeAg): može se pronaći samo kod originalnog ”divljeg tipa“ hepatitis B virusa. HBeAg je inderektan pokazatelj da se virus aktivno umnožava. Nivo virusa (HBV DNA) je obično veoma visok kod ovih pacijenata. Međutim, HBeAg je takođe ranjivi deo virusa. Imuni sistem može stvoriti anti-HBe antitela i uništiti HBeAg. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovo nije izlečenje, ali imuni sistem kontroliše virus, koji se više ne može lako umnožavati.
Napomena: Često dolazi do mutacija hepatitisa B, koje se zovu “HBeAg negativni hepatitis B” ili “pre-core mutacija”: Ovakav mutirani virus je naučio da izbegne imuni sistem i da se ponovo umnožava, čak i bez HBeAg.
HBe antitela (anti-HBe): stvara ih imunološki sistem. Specijalizovana su da unište HBe antigen (ako ga virus ima). Kod hroničnog hepatitisa B, ova antitela mogu da sabotiraju virus i inhibiraju (spreče) njegovo umnožavanje nekoliko godina ili čak decenija: HBeAg negativan, anti-HBe pozitivan. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovo nije izlečenje, ali imuni sistem bar kontroliše virus.
Napomena: anti-HBe antitela mogu se pojaviti i kada neko “izbaci” hepatitis B, ali ovo su zapravo anti-HBs antitela koja mogu delovati kao lek.
ALT: enzim jetre. Opšti marker koji svako ima u krvi, nije specifičan za hepatitis B. Kada je ALT iznad referentnih vrednosti, to može biti indirektni pokazatelj zapaljenja jetre. Važno je pratiti ALT kod hroničnog hepatitisa, zajedno sa nivoom virusa (HBV-DNA).
