Žučna kesica je kruškoliki šuplji organ. Njena dužina iznosi oko 10 cm. Širina žučne kesice iznosi oko 4 cm. Kapacitet žučne kesice je 50-60 ml. Žučna kesica se deli na 4 dela: donji, najširi deo (fundus), telo (korpus) – najduži deo koji se produžava vratom (collum), i gornji deo, poznat pod nazivom infundibulum (u ovom delu se često zadržava kamenac).

Vrat žučne kesice ima oblik latiničnog slova S, a uliva se u cistični kanal (ductus cysticus) koji odvodi žuč u sabirni žučni kanal – holedohus (ducktus coledochus). Intrahepatitične žučne puteve sačinjavaju žučni kanali kulusi, žučni kanalići i kanali koji se sjedinjuju i na kraju sačinjavaju desni i levi hepatični kanal. Ova dva hepatična kanala se spajaju u hilusu jetre, dajući glavni hepatitični kanal – ductus hepaticus.

Spoljašnje žučne puteve sačinjavaju glavni hepatični kanal, holedohus, koji predstavlja glavni žučni kanal i žučna kesica koja je cističnim kanalom spojena sa glavnim žučnim kanalom.

Zajednički hepatični kanal (ductus hepaticus) dug je oko 3 cm, a glavni žučni kanal – ductus choledochus, dug je 10-15 cm, a ulazi u zid silaznog descendentnog dela duodenuma u predelu Vaterove papile, gde se i uliva žuč kao neophodan sastojak za varenje hrane. U ovaj isti deo (papilu i ampulu Vateri) uliva se i glavni pankreasni kanal – Wirsungov kanal – koji dovodi pankreasni sok, sa vodom, enzimima i bikarbonatima, takođe neophodnim za varenje hrane.

Žučna kesica i žučni putevi imaju tri funkcije: lučenje žuči, apsorpcionu i motornu funkciju.

Ekstretorna funkcija. Ona označava lučenje žuči u digestivni kanal. Žuč se stvara u jetri kao izoosmotski rastvor žučnih kiselina, elektrolita, bilirubina, holesterola i fosfolipida. Jetrine ćelije neprekidno stvaraju i izlučuju žuč u početne žučne puteve (800-1000 ml u roku od 24 časa). Žuč se izlučuje u duodenum samo onda kada je neophodna u varenju hrane. Izlučivanje žuči u duodenum podstiču specifični stimulansi.

Kada je Oddijev sfinkter otvoren, žuč izlučena iz jetre dospeva u holedohus, a preko njega u duodenum. Ako je Oddijev sfinkter zatvoren, žuč iz jetre kroz cistični kanal dospeva u žučnu kesicu u kojoj se koncentriše. Izlučivanje žuči u jetri prestaje kada se pritisak u holedohusu poveća na 35 ili više centimetara vodenog stuba.

Sekretorna aktivnost jetrenih ćelija da luče određene količine žuči regulisana je određenim mehanizmima i stimulusima (tzv. holereciti). Najjači holerezni efekat ispoljavaju žučne soli. One se, kada se izluče sa žuči u duodenum, ponovo apsorbuju iz tankog creva i dospevaju u jetru u kojoj ispoljavaju snažan uticaj na jetrene ćelije (hepatocite). Ishrana bogata mastima i belančevinama podstiče stvaranje većih količina žučnih soli. Sa druge strane, ishrana bogata ugljenim hidratima smanjuje holerezu. Sekretin, hormon ćelije duodunuma i tankog creva, podstiče uglavnom lučenje pankreasnih enzima, a delimično utiče i na holerezu. Jetra sintetizuje žučne kiseline iz holesterola, mada ovaj mehanizam nije u potpunosti razjašnjen. Holna i henodezoksiholna kiselina su žučne kiseline koje se stvaraju u jetri u odnosu 2:1 i čine 80 % svih žučnih kiselina. Posle vezivanja u hepatocitu sa glicinom itaurinom, konjugovane žučne kiseline se izlučuju preko žuči. Oko 50% izlučene žuči ulazi u žučnu kesu preko duktusa cistikusa, dok ostatak ide direktno u holedohus. Oko 90% vode u žučnoj kesici se apsorbuje kao elektrolitski rastvor uglavnom preko intracelularnih kanalića i sluznice žučne kesice. Žuč koja tamo ostaje u žučnoj kesici koncetrovana je i sastoji se od žučnih kiselina i natrijuma.

Naše žučne kiseline su koncentrovane u žučnoj kesici. Kada hrana dospe u duodenum, pokreću se hormonski i nervni faktori. Holecistokinin, a moguće i drugi hormonski peptidi (gastrin-releasting faktor), oslobađaju se iz duodenalne sluznice. Holecistokinin stimuliše kontrakcije zida žučne kesice i opušta Oddijev sfinkter. Žuč koja je dospela u duodenum meša se sa hranom. Žučne soli, kao vodeni rastvor holesterola, formiraju sa hranom micele. Sa druge strane, žučne kiseline povećavaju rastvorljivost masti i vitamina rastvorljivih u mastima (A,D,E,K). Žučne kiseline takođe dospevanjem u kolon podstiču lučenje vode i time olakšavaju crevno pražnjenje.

Kada hrana dospeva u duodenum, žučna kesica se kontrahuje i ubacuje veliku količinu žučnih kiselina u terminalni ileum (gde je 90% apsorbovano preko sistema vene porte). Žučne soli se ekstrahuju preko jetre i brzo sekretuju natrag u žuč.

Celokupna količina žučnih kiselina u organizmu čoveka iznosi 3-4 g i uključuje se u entrahepičnu cirkulaciju 10-12 puta dnevno. Jedna mala količina primarnih žučnih kiselina dospeva u debelo crevo, gde anaerobne bakterije koje sadrže 7 alfa-hidroksilazu stvaraju sekundarne žučne kiseline. Holna kiselina se pretvara u dezoksiholnu kiselinu koja se brzo reapsorbuje i konjuguje. Henodezoksiholna kiselina se pretvara u kolonu u oblik sekundarne žučne kiseline – litoholnu kiselinu. Ova nerastvorljiva sekundarna žučna kiselina se delom reapsorbuje, a ostatak se gubi preko stolice.

Apsorbciona funkcija. Žučna kesica ima određenu zapreminu u kojoj može da se zadrži žuč. Ona ispoljava sposobnost apsorpcije vode i elektrolita tako da koncentriše žuč i do 10 puta. Tako se koncentracija bilirubina, kalcijuma, žučnih soli i holesterola uvećava 10 i više puta. Žučne soli se nalaze u različitim količinama u žuči A i žuči B. Žuč A je iz holedohusa, svetložute je boje, a žuč B je iz žučne kesice, tamnožute je boje, gotovo braonkaste jer je koncentrovana. Postoji i žuč C, koja je limunžute boje i dolazi iz jetrinih žučnih kanalića (kada se celokupna žuč B izluči u duodenum, onda se iz jetre direktno luči žuč C).

Ćelije sluznice žučne kesice apsorbuju elektrolite aktivnim transportom. Apsorpcija vode je pasivna. Ćelije sluznice žučne kesice sekretuju i vodu i elektrolite, što obezbeđuje vlaženje njenog zida. Prenošenje supstanci kroz zid žučne kiseline reguliše se pod uticajem gastrointestinalnih hormona, prostaglandina, žučnih kiselina i autonomnog nervnog sistema.

U akutnom holesticisu, posebno ako je kamenac uglavljen u vrata žučne kesice, nastaje obrnuti pravac prenošenja tečnosti kroz njenu sluznicu. Veliko lučenje tečnosti u lumen žučne kesice dovodi do rastezanja njenog zida. To podstiče sintezu prostaglandina od strane ćelija zida žučne kesice.

Neretko moze doći do nekroze i perforacije zida žučne kesice.

Motorna funkcija. Ova funkcija obezbeđuje punjenje i pražnjenje žučne kesice i žučnih puteva. Punjenje žučne kesice predstavlja pasivan proces, a regulisan je razlikama u pritiscioma u duktusu holedohusu i u žučnoj kesici. Punjenje žučne kesice se javlja samo ako je pritisak u njoj niži od onog u holedohusu.

Žuč, koju luči jetra (800-1000 ml dnevno) protiče kroz žučne puteve i dospeva u dvanaestopalačno crevo, ali se prethodno skuplja u žučnoj kesici jer je sfinkter Oddi zatvoren, van varenja hrane. Tu dolazi do apsorpcije vode i elektrolita tako da se primarna žuč u žučnoj kesici koncentriše oko 10%. Pražnjenje žučne kesice kroz cistični kanal u holedohus predstavlja aktivni mehanizam. Pritisak u njoj naraste dva do tri puta i postaje veći od onoga koji postoji u duktusu holedohusu. Žučna kesica se prazni u toku jednog do dva minuta (isprazni se u potpunosti za 15 minuta). Holecistokinin (CCK) glavni je hormon koji reguliše motornu funkciju žučnih puteva. Kada holecistokinin dospe do zida žučne kesice, vezuje se za receptore glatkih mišića zida žučne kesice i izaziva kontrakciju njenog zida. Holecistokinion takođe smanjuje motornu aktivnost Oddijevog sfinktera. Glukagon takođe smanjuje motornu snagu Oddijevog sfinktera.

Autonomni nervni sistem ima takođe značajnu ulogu. Nadražaj nervnih vlakana n. Simpatikusa izaziva grč Oddijevog sfinktera, a smanjenje tonusa zida žučne kesice. Sa druge strane, nadražaj parasimpatičkih nervnih vlakana ima suprotan efekat.

Na podsticanje jetrenih ćelija (hepatocita) u stvaranju žuči, tzv. holereza, utiču belančevine i masti iz hrane. Najveći holeretički uticaj imaju same žučne soli. Materije koje podstiču žučnu kesicu da se kontrahuje nazivaju se holagognim (kao što su žumance iz jajeta, masnoće u hrani, magnezijum sulfat i dr.) Ove supstance istovremeno utiču na to da se Oddijev sfinkter otvara.