Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.

Sinteza belančenina plazme.

U jetri se stvara najveći dio belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstrahepatičkomretikuleonderskom sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.

Uloga u koagulaciji krvi.

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu. To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen. Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.

Detoksikaciona funkcija jetre.

Jetra ima najveću ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičkih materijala koje se stvaraju u endogenom metabolizmu. U egzogene toksičke materijale ubrajaju se i brojni lekovi čiji se metabolizam obnavlja u jetri. U procesu oslobađanja organizma od hemijskih supstanci razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli izlučuju preko bubrega i  „detoksikacija“ – metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja u hepatocitima.

Uloga u stvaranju žuči (holeraza).

Žuč se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj. Neorganski sastojci žuči su elektroliti (natrijum, kalijum, hlor, bikarbonati); od organskih jedinjenja tu su konjugovani bilirubin, žučne soli, fosfolipidi i holesterol. Holesterol, koji je nerastvoriv u vodi, održava se u rastvorljivom stanu u žuči zahvaljujući žučnim solima koje imaju tzv. deterdžentsku ulogu. Žuč se izluči u duodenum u količini od 1.000 ml za 24 časa.

Uloga u metabolizmu bilirubina. Najveći deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u retikuloendoteloskom sistemu slezine razgrađivanjem hema iz ostarelih eritrocita. To je splenička faza u metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%) nastaje u koštanoj srži i u jetrinom retikuloendotelskom sistemu, kada se hemoglobin stvara iz porfirinskog prstena, a ne ugrađuje se u eritrocite. Bilirubin koji se stvara u koštanoj srži i jetri naziva se „šant bilirubinemije“.

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologomServis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.