Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.

Sinteza belančenina plazme.

U jetri se stvara najveći dio belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstrahepatičkomretikuleonderskom sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.

Uloga u koagulaciji krvi.

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu. To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen. Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.

Detoksikaciona funkcija jetre.

Jetra ima najveću ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičkih materijala koje se stvaraju u endogenom metabolizmu. U egzogene toksičke materijale ubrajaju se i brojni lekovi čiji se metabolizam obnavlja u jetri. U procesu oslobađanja organizma od hemijskih supstanci razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli izlučuju preko bubrega i  „detoksikacija“ – metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja u hepatocitima.

Uloga u stvaranju žuči (holeraza).

Žuč se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj. Neorganski sastojci žuči su elektroliti (natrijum, kalijum, hlor, bikarbonati); od organskih jedinjenja tu su konjugovani bilirubin, žučne soli, fosfolipidi i holesterol. Holesterol, koji je nerastvoriv u vodi, održava se u rastvorljivom stanu u žuči zahvaljujući žučnim solima koje imaju tzv. deterdžentsku ulogu. Žuč se izluči u duodenum u količini od 1.000 ml za 24 časa.

Uloga u metabolizmu bilirubina. Najveći deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u retikuloendoteloskom sistemu slezine razgrađivanjem hema iz ostarelih eritrocita. To je splenička faza u metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%) nastaje u koštanoj srži i u jetrinom retikuloendotelskom sistemu, kada se hemoglobin stvara iz porfirinskog prstena, a ne ugrađuje se u eritrocite. Bilirubin koji se stvara u koštanoj srži i jetri naziva se „šant bilirubinemije“.