Sistemska terapija - u vidu tableta odnosi se na lečenje koje utiče na ceo organizam. Tokom poslednjih nekoliko godina pojavile su se novije ciljane terapije koje ciljaju određene proteinske glasnike (kinaze) koje imaju svoju ulogu u rastu i širenju ćelija raka i tumora. Istraživanja pokazuju da neke putanje prenosa signala kinaze u samim ćelijama raka dovode do toga da one nastavljaju da se dele nekontrolisano i time izazivaju pretvaranje ćelija raka u tumore. Druge putanje za prenose signala kinaze u tumoru u okruženju stvaraju nove krvne sudove (neoangiogeneza) koji dovode kiseonik i hranljive materije do tumora. Stoga su to takođe važni ciljevi za zaustavljanje napredovanja i širenja raka.
Kako funkcioniše sistemska terapija?
Sistemska terapija ometa 2 signalna procesa na ćelijama raka i krvnim sudovima tumora.
Kakav može biti efekat sistemske terapije na tumorske ćelije i krvne sudove tumora?
Usporavajući rast tumora i smanjujući dotok krvi u tumor, ciljana terapija može sprečiti rast i širenje raka. Ti procesi mogu biti važni i za normalne ćelije, tako da ciljane terapije mogu takođe uticati i na neke normalne ćelije.
SISTEMSKA TERAPIJA MOŽE BITI :
Hemioterapija -citostatska terapija gde se lek citostatik aplikuje intravenski i deluje neselektivno istovremeno i na zdrave i na tumorske ćelije.
Hormonska terapija -nova generacija lekova za rak dojke na bazi hormona. Ova grupa lekova su takozvani LH RH agonisti.
Biološka terapija -u laboratoriji su pomoću kultura identičnih ćelija, „ćelijskih klonova", napravljeni složeni proteinski molekuli koji imaju strukturu antitela i napadaju izazivače upale ‒ receptore TNF alfa i blokiraju ih. Na taj način biološki lekovi blokiraju pojačanu aktivnost ćelija i smiruju upalne procese.
Imunološka terapija -naučnici su osmislili načine kako pomoći imunološkom sistemu da prepozna ćelije raka i kako da ojačaju imuni odgovor koji bi uništio rak. Jedan od najboljih načina da se to postigne je imunoterapija. Imunoterapija funkcioniše na dva načina. Aktivna imunoterapija stimuliše lični telesni imunitet u borbi protiv bolesti, dok pasivna koristi delove imunološkog sistema (kao što su antitela) proizvedenih u laboratoriju.
Prof. dr Munci Kalayoglu CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/munci-kalayoglu_1675
Doc. dr Turan Kanmaz CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/turan-kanmaz_1677
