Prof.dr Ivana Milošević
specijalista infektologije i gastroenterohepatologije
Šta je hepatitis B?
Hepatitis B je virus koji izaziva infekciju i zapaljenje jetre. Kod mnogih ljudi infekcija prođe sama, spontano, posle lakše ili teže klinički ispoljenje bolesti. Kod nekih inficiranih se infekcija ne ispolji pojavom simptoma. Posebno je važno napomenuti da kod nekih inficiranih osoba infekcija virusom B hepatitisa (HBV) može postati hronična – to znači da traje duže od 6 meseci i može oštetiti jetru tokom vremena. Simptomi hronične infekcije su sasvim diskretni – malakslost, brzo zamaranje, retko neprijatnog pod desnim rebarnim lukom, te često budu protumačeni kao umor, izloženost stresu, nedovoljno spavanje itd. Čak i kada nema simptoma, virus može tiho oštetiti jetru. Tok bolesti može biti vrlo različit – kod nekih ostaje miran (neaktivan nosilac), dok kod drugih vremenom izaziva hronično zapaljenje i stvaranje ožiljnog tkiva tj. fibrose jetre.
Bez praćenja i lečenja, hronični hepatitis B može dovesti do:
- hronične upale jetre (hronični hepatitis),
- fibroze (postepeno oštećenje i nastanak ožiljnog tkiva u jetri),
- ciroze (teška i trajna oštećenja jetre, sa pormenom građe i cirkulacije krvi u jetri),
- hepatocelularnog karcinoma (HCC) – primarnog raka jetre.
Nelečena hronična infekcija
Kako se prenosi?
Virus se prenosi preko krvi i telesnih tečnosti. Najčešći načini prenosa su:
- nezaštićen polni odnos,
- deljenje igala ili špriceva,
- prenos sa majke na dete tokom porođaja,
- dodir sa zaraženom krvlju (npr. kod tetovaže, pirsinga, pdikir, manikir ili u medicinskim uslovima bez sterilizacije).
Postoji vakcina koja štiti od hepatitisa B i vrlo je efikasna. Radi se o bezbednoj vakcini koju dobijaju sva novorođena deca u Srbiji, a savetuje se i odraslima.
Kako se otkriva infekcija?
Krvni testovi pokazuju da li imate virus, da li ste ga preležali, ili ste zaštićeni. Evo šta neki nalazi znače:
- HBsAg – ako je pozitivan, znači da imate virus.
- Anti-HBs – ako je pozitivan, postoje dve mogućnosti: zaštićeni ste nakon vakcine (tada su ukupna antiHBc antitela negativna) ili se radi o preležanoj infekciji (tada su ukupna antiHBc antitela pozitivna).
-AntiHBc ukupna antitela treba uvek raditi uz HBsAg. Ukoliko su oba nalaza negativna, savetuje se vakcinacija u cilju zaštite. Ukoliko je HBsAg negativna, a ukupna antiHBc antitela pozitivna, radi se o preležanoj HBV infekciji i to treba imati na umu kada postoji potreba za imunosupresivnom terapijom.
- HBeAg i HBV DNК – pokazuju da li se virus razmnožava i koliko ga ima u krvi.
- ALT – enzim iz jetre koji pokazuje da li ima upale ili oštećenja.
Pored navedenih nalaza rade se i druge analize: krvna slika, albumini, PV ili INR itd. Kod bolesnika koji imaju cirozu mogu se javiti i patološki nalazai krvne slike, albumina i PV-a ili INR-a.
Kada je potrebno lečenje?
Ne moraju svi sa hepatitisom B da primaju terapiju. Lečenje se preporučuje ako:
- u krvi ima mnogo virusa (visoke vrednosti HBV DNK),
- jetreni enzimi su povišeni,
- postoji oštećenje jetre (fibroza ili ciroza),
- postoje dodatni rizici (npr. porodična istorija karcinoma jetre).
Kako se leči?
Lečenje najčešće uključuje tablete koje se piju jednom dnevno (dve varijante tenofovira ili entekavir). One drže virus pod kontrolom i štite jetru. Lekovi se dobro podnose, a uzimaju se jednom dnevno, godinama, kod nekih bolesnika doživotno. Važno je napomenuti da se uzimanje tableta ne sme samoinicijativno prekinuti, jer može doći do ozbiljnog pogoršanja, nekada praćenog i smrtnim ishodom.
U nekim slučajevima koristi se i injekcije interferona. U ovom slučaju terapija traje godinu dana, ali se može primeniti kod malog broja bolesnika, daje brojne neželjene efekte zbog kojih se često i obustavlja.
Zašto neki pacijenti nisu na terapiji?
Kod nekih osoba virus "miruje" – ne pravi štetu i ne razmnožava se mnogo. Njima nije potrebna terapija, već redovno praćenje kod lekara (npr. na svakih 6–12 meseci).
Šta znači funkcionalno izlečenje?
Iako retko, dešava se da bolesnici sa hroničom HBV infekcijom postanu HBsAg negativni. O prethodnoj infekciji svedoče pozitivna ukupna antiHBc antitela. Osoba nije zarazna, ali joj treba skrenuti pažnju da je virus "uspavan" u jetri i da pod dejstvom imunospuresivne terapije (kostikosteroidi, hemioterapija, različite varijante biološke terapije) može doći do ponove aktivacije virusa sa teškim kliničkim manifestacijama, nekada opasnim po život.
Posebno je važno istaći da je hepatitis B virus direktno kancerogen – to znači da sam virus, nezavisno od zapaljenja ili ciroze, može povećati rizik za razvoj karcinoma jetre. To se dešava jer:
- HBV može ubaciti svoj genetski materijal (DNK) u ćelije jetre,
- taj proces može poremetiti normalan rad ćelija i dovesti do mutacija,
- vremenom, te promene mogu izazvati nekontrolisano umnožavanje ćelija – tj. nastanak tumora.
Zbog svega navedenog, čak i kada nema simptoma, pacijenti sa hroničnim hepatitisom B moraju:
- redovno kontrolisati HBV DNK, ALT, raditi ultrazvuk jetre i tumorske markere (AFP, nekada I PIVKA-II),
- započeti terapiju ako se pojave znaci pogoršanja i redovno je uzimati,
- redovno ići na kontolne preglede, jer rana dijagnoza karcinoma jetre značajno povećava šanse za uspešno lečenje.
Hepatitis B je ozbiljna infekcija, ali se može držati pod kontrolom. Zahvaljujući redovnom kontroloma i savremenim lekovima, moguće je sprečiti oštećenje jetre i živeti potpuno normalno.
