Svetska zdravstvena organizacija odredila je 2030. godinu kao graničnu za iskorenjivanje hepatitisa B i C, a procenjuju da je u svetu ovim virusima trenutno zaraženo oko 400 miliona ljudi.
Naša zemlja, međutim, nema zvaničnu strategiju borbe protiv ovih bolesti i jedina smo zemlja u regionu gde pacijentima nije dostupna savremena terapija, jer lekovi nisu na pozitivoj listi. Starom terapijom koja se kod nas primenjuje 50 odsto obolelih se ne izleči i ostane da čeka cirozu ili karcinom, a transplantaciju mnogi ni ne dočekaju.
Načelnica Odeljenja za virusne hepatitise Klinike za infektivne bolsti Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Milotka Fabri kaže da je uspešno iskorenjivanje ovih virusa neophodna koordinirana državna akcija.
"Virusi hepatitisa B i C imaju sposobnost dugogodišnjeg, doživotnog, održavanja u zaraženoj osobi i time dovode do neprestane aktivacije odbrambenih sistema. Stalna aktivacija imune odbrane postaje nesvrsishodna, jer ne samo da ne može da se oslobodi napadača, već prouzrokuje druge bolesti: hronične upale bubrega, poremećaj funkcije štitne žlezde, šećernu bolest, masnu jetru, hematološke bolesti, limfome i druga oboljenja", kaže profesorka Fabri.
Kada je reč o hepatitisu B, za njega postoji vakcina i dalje širenje infekcije stavljeno je pod kontrolu obaveznom vakcinacijom novorođene dece.
Protiv hepatitisa C još uvek ne postoji vakcina, ali od 2014. godine kreću otkrića novih anti-hepatitis C lekova kojima on može da se izleči u više od 95 odsto slučajeva.
"Imajući u rukama ove moćne lekove Svetska zdravstvena organizacija donosi strategiju kojom je 2030. određena za godinu eradikacije virusnih hepatitisa", navodi dr Fabri.
Prema njenim rečima, SZO je dala plan iskorenjivanja hepatitisa B i C do 2030. godine, prema kojem bi trebalo da 90 odsto stanovništva bude vakcinisano protiv hepatitisa B, da 90 odsto obolelih od hroničnog hepatitisa B dobija antivirusnu terapiju i da 90 odsto obolelih sa hroničnom hepatitis C virusnom infekcijom bude izlečeno. Ovakav plan je moguć, ali treba velika energija, posvećenost i uključivanje svih raspoloživih resursa iz domena javnog zdravlja, vlade, civilnog stanovništva. Mora da se napravi konkretna prilagođena akcija vođena državnim planovima.
Kada je reč o lečenju hepatitisa, u Srbiji je registrovano više anti-hepatitis C virusnih lekova sa kojima bismo mogli da ispunimo plan SZO i iskorenimo bolest. Dr Fabri kaže da, na žalost, nijedan od registrovanih lekova nije na takozvanoj pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i nisu dostupni našim građanima.
"Srbija je trenutno jedina zemlja u regionu koja nema adekvatnu terapiju hroničnog hepatitisa C, a imaju je Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Zvanično lečenje hepatitisa C u Srbiji je pegilovanim interferonom i ribavirinom, terapija koja je izbrisana iz Evropskih vodiča. Terapija kojom se za 48 nedelja izleči 50 odsto obolelih, a 50 odsto ostaje da čeka cirozu, karcinom, transplantaciju koju najčešće ne sačeka. Današnja terapija hepatitisa C traje 12 nedelja i dovodi do izlečenja u više od 95 odsto lečenih", rekle je dr Fabri i dodala kako bi Srbija za ispunjenje plana SZO trebalo, za početak, da obezbedi dijagnostiku i lečenje svojim građanima.
Manjkava dijagnostika
"Srbija je trenutno jako daleko od iskorenjivanja virusnih hepatitisa, posebno hepatitisa C. U Srbiji još uvek ne znamo sa kojim brojem zaraženih treba da se borimo. Dijagnostika hepatitisa C nam je, krajnje nedopustivo, manjkava, najčešće se oslanjamo na donacije farmaceutskih kompanija što je nekontinuirano i nedovoljno. Nacionalnu strategiju, zvaničnu, nemamo", ocenila je prof. dr Milotka
