Pronađimo inficirane
„Mnogi ljudi mogu živeti sa virusnim hepatitisom decenijama bez simptoma ili bez osećaja da su bolesni. Ako se ne otkrije i leči, hepatitis može izazvati cirozu i rak jetre“, istakla je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ na koferenciji za novinare pod nazivom „Pronađimo inficirane“ održanoj danas u Press centru Udruženja novinara Srbije.
U 2017. godini registrovano je ukupno 713 novih slučajeva virusnih hepatitisa B i C.
Prof.dr Vicko Ferenc, predstavnik Ministarstva zdravlja, istakao je da Ministarstvo nastavlja sa sprovođenjem odgovorne zdravstvene politike i preduzimanjem konkretnih aktivnosti u cilju unapređenja položaja pacijenata obolelih od teških bolesti u našoj zemlji.
U skladu sa tim, iz Ministarstva navode da je za pacijente u Srbiji obezbeđena je najsavremenija terapija za lečenje hroničnog hepatitisa "C". Odobrene su tri grupe lekova koje omogućavaju lečenje svih grupa bolesnika obolelih od ove bolesti. To su lekovi koji su izuzetno skupi, koji nisu dostupni pacijentima ni u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta.
„Ove godine obezbeđena je terapija za 60 pacijenata, a za sledeću godinu planirano je proširenje liste“, navodi Vicko.
Iz Ministarstva navode da će nastaviti sa sprovođenjem odgovornih mera u cilju unapređenja zdravstvenog sistema, uz kontinuirano uvođenje novih, inovativnih lekova na liste RFZO-a.
Pored toga što će u septembru prvih 60 pacijenata u Srbiji dobiti savremene neinterferonske terapije za lečenje hepatitisa C na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, novouspostavljena saradnja sa RFZO je rezultirala promenama koje će se desiti do kraja godine kada govorimo o jednom delu dijagnostike. Takođe, očekuje se da se do kraja godine finalizuje akcioni plan za borbu protiv hepatitis, navodi Dragojević.
„Finansiranje savremene inovativne terpaije je izazov ne samo za Srbiju već je i globalni izazov, jer je neophodno obezbediti savremenu terapiju a održati stabilnost finansiranja zdravstvene zaštite“, naglasila je mr ph.spec Jovana Milovanović, direktorka Sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ona dodaje da je cilj Fonda i Ministarstva da se osiguranim licima obezbedi što veći broj terapija koje su skupe, ali Republički fond pregovara sa farmaceutskim kompanijama u cilju potpisivanja posebnih ugovora što podrazumeva da deo troškova snose farmaceutske kuće. „U Srbiji je napravljen značajan korak pa je tako na listu stavljeno pet inovativnih lekova koji predstavljaju najsavremeniju terapiju za lečenje ove bolesti“, naglasila je Milovanović.
Načelnica Odeljenja za virusne hepatitise Kliničkog centra Vojvodine i predsednica Komisije za odobravanje upotrebe lekova prof. dr Milotka Fabri naglašava da je hepatitis C virusna infekcija koja ima tendenciju doživotnog perzistiranja u domaćinu uzrokujući cirozu i karcinomom jetre. Osim bolesti jetre hepatitis C uzrokuje brojne druge bolesti: hroničnu bolest bubrega, poremećaj rada štitne žlezde, autoimune bolesti, određene tipove limfoma, i mnoge druge. Glavna odlika hepatitis C virusne infekcije je da dugi niz godina ne daje nikakve simptome, otkriva se kasno, tek sa znacima teških komplikacija kada se više ne mogu lečiti standardnom terapijom pegilovanim interferonom i ribavirinom.
„U Srbiji je jedini terapijski izbor za obolele sa hroničnim hepatitisom C bio pegilovani interferon i ribavirin. Konačno su se i kod nas na listi lekova našli novi, efikasniji i bezbedni lekovi kojima se mogu izlečiti oboleli sa cirozom, oni koji su neuspešno lečeni pegilovanim interferonom i oni koji nisu mogli biti lečeni pegilovanim interferonom zbog brojnih konraindikacija za ovaj terapijski režim. Na raspolaganju su nam novi lekovi: Sovaldi (sofosbuvir), Harvoni (sofosbuvir u fiksnoj kombinaciji sa ledipasvirom), Zepatier (kombinacija grazoprevir/elbasvir), Viecirax (kombinacija ombitasvir/ paritaprevir/ ritonavir) i Exviera (dasabuvir). Broj bolesnika koji je predviđen za lečenje novom terapijom za ovu godinu je 60. Lečiće se isključivo najteži bolesnici: bolesnici sa cirozom koji su prethodno neuspešno lečeni pegilovanim interferonom i bolesnici sa cirozom i ekstrahepatičnim manifestacijama hepatitisa C bez obzira da li su bili ranije lečeni ili ne“, ističe Fabri.
Bez terapijske opcije ostaje veliki broj obolelih prethodno neuspešno lečenih standardnom terapijom. Do sada je u Srbiji pegilovanim interferonom lečeno više od 3600 bolesnika. Efikasnost lečenja pegilovanim interferonom je 50%, dok se izlečenje novim lekovima postiže u više od 95%. Bez terapijske opcije ostaju i najteži bolesnici sa infekcijom hepatitis C virusa genotip 2 i 3. Još uvek se na listi lekova RFZO ne nalaze lekovi kojima se mogu lečiti bolesnici sa genotipom 2 i 3 kod kojih je kontraindikovan pegilovani interferon.
Srbija od 2006. godine sprovodi obaveznu imunizaciju protiv virusnog hepatitisa B kod dece u prvoj godini života, što je doprinelo da se u prethodnih 15 godina registruje smanjenje broja osoba obolelih od akutnog hepatitisa B. Procene su da je oko 80 hiljada ljudi inficirano u Srbiji.
“Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje i udruženjem pacijenata Hronos uz podršku Ministarstva zdravlja obeležava Svetski dan hepatitisa. Za sve zainteresovane gradjane u institutima i zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Požarevcu, Šapcu, Kikindi, Leskovcu i Pirotu biće organizovano besplatno savetovanje i testiranje na hepatitis B i C bez lekarskog uputa”, rekla je dr Violeta Rakić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
“U Srbiji je u 2017. godini registrovano ukupno 713 slučajeva virusnih hepatitisa B i C, odnosno 0,3% svih zaraznih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju. To je za 16% manje nego prethodne godine”, rekla je dr Rakić. Prema njenim rečima, registruje se dvostruko više muškaraca, a najviši rizik, kod oba pola, registrovan je u uzrastu od 30 – 49 godina. Najniži rizik obolevanja od hepatitisa B i C, kao i prethodnih godina, prisutan je kod dece uzrasta do 14 godina. Obavezna imunizacija, uvedena 2006. godine protiv virusnog hepatitisa B, doprinela je da se u poslednjih 10 godina registruje jasan trend smanjenja broja obolelih od akutnog hepatitisa B. S druge strane registruje se trend porasta stopa novodijagnostikovanih hroničnih slučajeva virusnih hepatitisa B i C, i to povećanje je najverovatnije u vezi sa promenama u praksi testiranja i izveštavanja, navela je dr Rakić. Registrovani slučajevi hroničnog hepatitisa C (347) i hroničnog hepatitisa B (217), zajedno čine oko 79% svih prijavljenih virusnih hepatitisa u 2017. godini.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najveći rizik za prenošenje virusa hepatitisa B i C, zbog velike koncentracije virusa, predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe. Svaka osoba može da se inficira, ali je povećan rizik kod intravenskih korisnika droga usled razmene nesterilnog pribora za injektiranje, povećan je rizik i prilikom pružanja kozmetičkih i higijenskih usluga (tetovaža, pirsing, manikir, pedikir) uradjenih nesterilnim priborom, u slučaju medicinskih i stomatoloških intervencija obavljenih neadekvatno sterilisanim instrumentima, kao i razmene pribora za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube…), seksualnih odnosa bez kondoma.
Prim. dr Leposava Garotić-Ilić, načelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje naglašava da je „ vakcinacija najvažnija i najefikasnija mera prevencije od hepatitisa B koja može da dovede do eliminacije hepatitis B virusa“ i dodaje da se zaštiti prosečno četiri miliona dece u svetu.
Vakcinacija se sprovodi kod lica određenog uzrasta, tj. kod novorođenčadi i odojčadi kao i dece u 6 razredu osnovne škole ako do tada nisu vakcinisana, lica izloženih virusu hepatitisa B, lica u posebnom ruziku od infekcije i zdravstvenih radnika, a na na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, Programa i Stručno metodološkog uputstva za sprovođenje imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.
Zahvaljujući sprovođenju vakcinacije protiv hepatitisa B koja se kod nas sprovodi od 1989. godine vakcinacijom određenih kategorija stanovništva pod posebnim rizikom, kao i vakcinacijom dece u prvoj godini života i 12 godini koja se sprovodi od 2006. godine broj obolelih na teritoriji Beograda od hepatitisa B iz godine u godinu opada.
U toku 2017. godine obuhvat vakcinom protiv hepatitisa B dece u prvoj godini života sa tri doze vakcine iznosio je 92%.
„Pacijenti će biti potpuno zadovoljni tek kada svaki pacijent bude imao pristup odgovarajućoj terapiji, kada dijagnostika ne bude tema, kada barem svaki Klinički centar bude imao fibrosken aparat, kada budemo imali Nacionalnu strategijiu za borbu protiv hepatitisa, kada budemo imali hepatološki i epidemiološki registar. Pitanje kojim treba da se bavimo je šta nam još nedostaje kako bi uhvatili korak sa Evropom. Da bi stigli do cilja potrebno je startovati, a smatram da smo postavili temelje za dalje.. Volela bih da pacijenti oboleli od hepatitisa posle ove konferencije, steknu utisak da Srbija konačno misli na njih“, naglašava Ivana Dragojević.
Iz Udruženja „Hronos“ pozivaju sve da se besplatno testiraju. Za sve zainteresovane gradjane u institutima i zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Požarevcu, Šapcu, Kikindi, Leskovcu i Pirotu biće organizovano besplatno savetovanje i testiranje na hepatitis B i C bez lekarskog uputa (više informacija o vremenu i mestu testiranja na: http://www.hronos.rs/, I http://www.batut.org.rs/index.php?content=1750
