O HEPATITISU

Sa virusima hepatitisa se veoma često srećemo u svakodnevnom životu. Ipak postoji mnogo toga što možemo da uradimo da smanjimo šansu da se zarazimo.

O JETRI

Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je kao jedan od prioritetnih zadataka postavila eliminaciju virusnih hepatitisa kao problema javnog zdravlja u svetu do 2030. godine. Da li je to i u našoj zemlji  moguće? Moguće je ako se tom problemu posvetimo više nego do sada i ako zajedno i složno u njemu učestvuju i lekari opšte medicine u otkrivanju bolesti. Epidemija izazvana novim korona virusnom SARS-CoV-2 nam je ukazala na značaj širenja, pravovremenog otkrivanja i lečenja zarazne bolesti.

Pre nekoliko godina su napravljeni novi, vrlo efikasni i bezbedni lekovi za hepatitis C, a takođe se duže vreme uspešno primenjuje vakcina protiv hepatitisa B kao i uspešni antivirusni lekovi protiv hepatitisa B.

Pa gde je onda problem? Problem je u nedovoljnom i kasnom otkrivanju ovih bolesti  (i hepatitisa B i hepatitisa C), kao i u nedovoljnoj primeni antivirusne terapije kod istih. Kasno otkrivanje i neadekvatno lečenje hroničnih virusnih hepatitisa može dovesti do ciroze jetre, raka jetre i omogućava dalje širenje ove infekcije na zdrave osobe. Rano otkrivanje inficiranih sa hepatitisom B i C, podrazumeva sveobuhvatnije testiranje potencijalno zaraženih osoba, osoba koje su bile u kontaktu sa novootkrivenom, inficiranom osobom, ne čekajući simptome bolesti jetre.

Većina hroničnih virusnih hepatitisa protiče ili bez simptoma, ili sa nespecifičnim – oskudnim simptomima. Zbog toga treba testirati i osobe bez simptoma ako su imali rizično ponašanje a to uključuje:

osobe sa tetovažama, pirsinzima, primaoci transfuzija krvi do 1994. godine, primaoci transplantiranih organa, osobe na izdržavanju krivičnih sankcija, kozmetičke usluge/procedure kod kojih može doći do abrazije sluzokože kao što su trajna šminka, pedikir, manikir i sl is, i. v. ili intranazalno korisćenje opijata, nezaštićeni seksualni odnosi, muškarci koji imaju seks sa muškarcima, osobe sa hemofilijom, osobe na hroničnom programu hemodijalize, osobe koje žive u bliskom kontaktu sa osobama koji imaju hepatitis B ili C. I dalje je oko 50% nepoznat način prenosa u našoj zemlji. Osobama sa nabrojanim rizikom  treba uraditi HBsAg i Anti HCV antitela, osnovne serološke markere ovih infekcija, a za koje uput mogu dati i lekari opšte medicine, te nam tako pomoći u ranom otkrivanju inficiranih.

Osobe sa povišenom vrednošću aminotransferaza (ALT,AST) takođe treba testirati na isti način, kao i osobe sa tzv. ekstrahepatičnim manifestacijama bolesti kao što se bolesti kože (porfiria cutanea tarda, lichen planus), vaskulitisa, bubrega.

Takođe, uputno je testirati i starije sugrađane koji su 90-tih izbegli sa ratnih područja. Danas se i trudnice testiraju na ove viruse na osnovu mišljenja ginekologa, a trebalo bi uključiti i onkološke pacijente. Preporuka SZO-a je da se sve zdrave osobe, barem jednom u toku života testiraju na HBsAg i AntiHCV antitela.

Zarazne bolesti nisu bolesti pojedinca nego su bolesti kolektiva, odnosno čitave zajednice. Zbog toga je za zdravlje nacije potrebno i rano otkrivanje, lečenje i eliminacija zaraznih bolesti, kako sa vakcinacijom-što je najuspešnije, tako sa adekvatnim lečenjem i merama sprečavanja širenja ovih bolesti. Kako za hepatitis C nema vakcine, ostaje nam lečenje sa novim antivirusniom lekovima koji su vrlo efikasni (preko 95% uspešnost izlečenja).

Za hepatitis B imamo dobru vakcinu koja se već uveliko sistematski ili po posebnim indikacijama primenjuje, a primenjuju se i dobri antvirusni lekovi koji drže bolest pod kontrolom kod pacijenata koji su hronični nosioci virusa. A da bi se sve ovo primenilo i da bismo bili bolji i postigli cilj SZO o eliminaciji virusnih hepatitisa, moramo više otkrivati bolesnike sa ovom pritajenom i ozbiljnom zaraznom bolešću. Dakle, mislite na testiranje svih rizičnih osoba, osoba sa bolešću jetre, bubrega, zglobova, kože, dijabetesom, kod svih osoba sa povišenom ALT. 

Osnovno je uraditi HBsAg i Anti-HCV antitela. U slučaju pozitivnog nalaza pacijenta uputiti infektologu.

Prof. dr. Tomislav Preveden

PREUZMITE PDF BROŠURU

Izrada brošure omogućena podrškom sponzora

 

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologomServis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.

 

 

Najveći procenat zaražen je transfuzijom (27%), hirurškim dijagnostičkim procedurama (13%) što ukazuje na to da je čak 40% bolesnika virusom hepatitisa C zaraženo u medicinskim ustanovama.

Prijavi se na naš newsletter i budi obavešten o svim dešavanjima na vreme!

DRVO ŽIVOTA

„Drvo života-istina o hepatitisu u Srbiji” je autorski dokumentarni film udruženja Hronos.
Učestvuje devet pacijenata i tri renomirana hepatologa-kliničara.
Hepatitis prate brojne predrasude. Smatra se da su oboleli isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Činjenice, naprotiv, govore da više od 60% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama. Zbog neznanja i predrasuda, pacijenti često kriju svoju dijagnozu čak i od najbliže porodice. U Srbiji ne postoji Nacionalni plan prevencije, nemamo epidemiološki niti hepatološki registar, ne znamo tačan broj inficiranih ni umrlih od posledica nepatisa C i B. Hepatitis je asimptomatska bolest pa pacijenti ili slučajno otkrivaju virus ili kada je bolest već uznapredovala.
Procene su da je između 140 i 80 hiljada ljudi u Srbiji zaraženo samo C virusom. Kada se udruži sve gore navedeno stiče se utisak da u Srbiji ne postoji problem hepatitisa. U poslednje 3 godine samo na jednom odeljenju Infektivne klinike dijagnostikovano je 126 hcc-a (hepatocelularni carcinom) i ciroza koji su posledica nelečenih virusnih hepatitis.
Hepatitis je od pre tri godine gotovo 100 % izlečiva bolest ali ne i u Srbiji. Srbija i Makedonija su jedine zemlje na teritoriji Evrope koje pacijente još uvek leče nedovoljno uspešnim Interferonom (40% neuspešno lečenih u startu i 20% relapsera).
Udruženje izražava posebnu zahvalnost pacijentima koji su bili hrabri da izađu u javnost i daju „lice” hepatitisu kao i našim renomiranim stručnjacima koji se bore rame uz rame sa svojim pacijentima.
Učestvovali: Božidarka Stefanović, Ksenija Ristić, Tanja Brkić, Gojko Korać, Ranko Bojčić, Branislav Malević, Milan Drinić, Mirko Petrović, Perica Šokica.
prof. dr Dragan Delić, prof. dr Jasmina Simonović Babić, prof. dr. Milotka Fabri.

Hepatitis C HVC

Hepatitis B HBV

Karcinom i ciroza jetre

Rano otkrivanje inficiranih hepatitisom B i C