Nealkoholna masna bolest jetre i nealkoholni steatohepatitis - tema meseca decembra - Hronos

Autor: Prof.dr Milotka Fabri

Nealkoholna masna bolest jetre ( NAFLD- engleski nonalcoholic fatty liver disease) ili steatoza jetre je naziv za masnu infiltraciju jetre, pri čemu se isključuju sekundarni uzroci steatoze jetre (alkohol, toksini, i dr.) NAFLD se deli na nealkoholnu masnu jetru (NAFL) i nealkoholni steatohepatitis (NASH). U NAFLD-u, steatoza je prisutna bez značajne upale jetre, dok je NASH, mnogo teža bolest u kojoj se zbog dugotrajne prisutnosti nagomilane masti javlja upala jetre, destrukcija jetrenih ćelija i bujanje fibroznog tkiva (nefunkcionalno tkivo koje dovodi do ciroze jetre). Nealkoholna masna bolest jetre je blaga bolest, obično bez simproma, ali ukoliko se javi steatohepatitis može progredirati u cirozu sa posledičnim karcinomom jetre ili dekompenzacijom, tj otkazivanjem jetrene funskcije. NAFLD je prisutna širom sveta, češća je u zapadnim industrijalizovanim zemljama, gde su glavni faktori rizika za NAFLD centralna gojaznost, dijabetes melitus tipa 2, poremećaj metabolizma masti i metabolički sindrom.

Nealkoholna masna bolest jetre je češća kod odraslih gojaznih osoba koji se manje kreću, ali može se javiti i kod ljudi sa normalnom telesnom težinom, pa čak i kod dece. Najčešće se dijagnostikuje između 40-50 godine starosti. Upalu jetre, tj steatohepatitis češće dobijaju pacijenti koji su gojazni, imaju hipertenziju, diabetes, poremećaj metabolizma masti ili insulinsku rezistenciju.

Pacijenti sa NAFLD imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Kako prepoznati steatozu jetre? Nealkoholna masna bolest jetre je bez ikakvih simptoma. Simptomi poput umora, malaksalosti, nejasne nelagodnosti u desnom gornjem delu abdomena se javljaju tek kada se javi steatohepatis, i to samo kod manjeg broja pacijenata. Steatoza jetre se otkriva slučajno pri ultrasonografskim pregledima abdomena, a steatohepatis kada se laboratorijskim ispitivanjem otkrije patološka aktivnost aminotransferaza (AST, ALT 2-5 puta iznad gornje granice referentnih vrednosti) i povišen nivo feritina (1,5x iznad gornje granice normale) https://sr.wikipedia.org/wiki/Feritin . Stepen povišenja aminotransferaza nije u korelaciji sa stepenom upale ili fibroze jetre, normalni laboratorijski nalazi ne isključuju oštećenje jetre koje se može dokazati patohistološkim pregledom (biopsijom jetre).

Da li je biopsija jetre neophodna za postavljanje dijagnoze NAFLD I NASH? Biopsija jetre radi dobijanja tkriva za patohistološki pregled je “zlatni standard” u dijagnostici steatoze i steatohepatitisa ali nije uvek neophodna. Danas se metodama fibroelastografije jetre može proceniti stepen masne infiltracije i stepen fibroze jetre, a CT (kompjuterizovanom tomografijom) i MRI (magnetnom rezonancom) potvrditi steatoza jetre viđena ultrasonografskim pregledom. Ukoliko je potrebno proceniti upalu jetre, tj. stepen imflamacije ili pak isključiti druga nejasna oboljenja jetre neophodno je uraditi biopsiju.

Kako razlikovati alkoholnu od nealkoholne bolesti jetre? U alkoholnoj bolesti jetre masna infiltracija nastaje zbog veće količine povremenog ili stalnog uzimanja alkohola, što znači da pacijenti sa nealkoholnom bolešću jetre mogu u prošlosti imati umerenu konzumaciju alkohola. Postoje nekoliko definicija (odrednica) količine alkohola koja dovodi do masne infiltracije jetre. Po smernicama Američkog udruženja za proučavanje bolesti jetre značajnom konzumacijom alkohola se smatra prosečno konzumiranje više od 21 standardnog pića nedeljno kod muškaraca ili više od 14 standardnih pića nedeljno kod žena tokom perioda od najmanje dve godine. Standardno alkoholno piće je svako piće koje sadrži oko 14 grama čistog alkohola (3,5dl piva, 1,5dl vina, 0,44dl žestokog pića). Verovatnoća da pacijent ima alkoholno oboljenje jetre a ne NAFLD se procenjuje na više načina, npr. na osnovu odnosa vrednosti AST:ALT, ili ANI indeksa NAFLD (matematičkog modela zasnovanog na nivoima aminotransferaza, srednjem korpuskularnom volumenu eritrocita (MCV), indeksu telesne mase (BMI) i polu).

Preporuke za lečenje i praćenje nealkoholne bolesti jetre Na prvom mestu je korekcija telesne težine kod gojaznih. Savetuje se gubitak najmanje pet do sedam procenata telesne težine brzinom od 0,5 do 1,0 kg nedeljno kroz modifikaciju životnog stila, uključujući dijetetsku terapiju i fizičku aktivnost.

Apstinencija od alkohola, posebno od žestokih pića. Za sada ne postoje jasne studije o tome koja je to količina alkohola koja ne utiče na progresiju nealkoholne masne bolesti jetre i savet je izbegavati sva alkoholna pića.

Prevencija kardiovaskularnih oboljenja, korekcija povišenih masti u krvi i povišenog krvnog pritiska. Fizička aktivnost na dnevnom nivou. Dijeta, promena stila ishrane. Iz ishrane izbaciti gazirana pića, slatke napitke, kolače, forsirati mediteransku dijetu (1-2 dnevno narandže, mandarine ili limuna, salate, morska riba,…). Kafa bilo koje vrste smanjuje rizik od progresije bolesti u fibrozu.

Medikamentozna terapija Vitamin E u dozi od 400 do 800IU dnevno (internacionalnih jedinica) dokazano pozitivno utiče na patohistološke promene u jetri i treba da ga uzimaju svi pacijenati bez diabetesa sa nealkoholnim steatohepatitisom (NASH) i fibrozom F2 ili većom. Doze vitamina E veće od 800IU povećavaju rizik od karcinoma prostate.

Za pacijente sa NASH-om i dijabetes melitusom, prisustvo NASH-a može da utiče na izbor terapije za korekciju glukoze i neophodan je savet endokrinologa.

Kod pacijenata sa NASH i poremećajem metabolizma masti treba u terapiju uključiti lekove za snižavanje masti u krvi.

Omega-3-masne kiseline dokazano smanjuju steatozu jetre.

Inicijalne studije ukazuju da svakodnevno uzimanje aspirina umanjuje rizik za progresiju steatoze u steatohepatitis.

Laboratorijske kontrole i monitoring fibroze kod pacijenata sa NASH Kontrola laboratorijskih analiza (AST, ALT) na 3 do 6 meseci. Fibroelastografiju jetre kod pacijenata koji nisu korigovali telesnu težinu i nisu normalizovali laboratorijske nalaze treba raditi jednom u 3 godine, a kod uspešno lečenih svakih 5 godina. Ultrasonografija jetre jednom u 6 do 12 meseci u cilju praćenja masne infiltracije jetre i ranog otkrivanja hepatocelularnog karcinoma kod pacijenata kod kojih se već razvila ciroza jetre.

Projekat TEMA MESECA podržava

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologom. Servis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.