IZVOR: hepmag.com

Jezikom kliničke psihologije, depresija je sindrom: skup emocionalnih, fizičkih i bihevioralnih simptoma koje karakterišu tuga, nisko samopoštovanje, gubitak zadovoljstva i, ponekad, teškoće u funkcionisanju. Ako ovi problemi potraju uzrokujući patnju a ometaju posao i zadovoljstvo svakodnevnog života, može da se kaže da govorimo o depresiji.

U svakodnevnom razgovoru ljudi kažu da su depresivni kada se osećaju nesrećno, tužno ili beznadežno. Život sa hroničnim stanjem kao što je hepatitis C može biti stresan i može dovesti do ili pogoršati takva osećanja, posebno kada se dodaju i simptomi poput umora (karakterističan simptom hepatitisa).

Više od jedne trećine ljudi koji žive sa hepatitisom C doživljava depresiju. Ne razumemo u potpunosti zašto je to tako, ali virus ometa brojne hemikalije u našem mozgu, što može dovesti do osećanja depresije. Studije pokazuju da ljudi koji su podvrgnuti lečenju hepatitisa C i koji su izlečeni često prijavljuju da je depresija nestala. Hepatitis C takođe može uticati na san, što zauzvrat može izazvati depresiju. Ako imate poteškoća sa spavanjem, razgovarajte o tome sa svojim lekarom.

Ako su osećanja depresije jaka ili uporna, možda ćete imati koristi od posete stručnjaka za mentalno zdravlje, kao što je psiholog ili psihijatar. Profesionalna intervencija može smanjiti patnju i poboljšati kvalitet vašeg života.

Suicidalne misli ili pokušaji suicida su jedan od najozbiljnijih simptoma depresije. Ako vi ili neko koga volite razmišljte o samoubistvu, trebalo bi da shvatite stvar veoma ozbiljno i odmah potražite pomoć. Dobar prvi korak može biti pozivanje telefonske linije za prevenciju samoubistava.

U prošlosti je lečenje hepatitisa C peginterferonom često izazivalo depresiju. Na sreću, najnoviji lekovi, poznati kao antivirusni lekovi sa direktnim delovanjem (DAA), radikalno su promenili lečenje. Ovi tretmani su obično bez interferona, au većini slučajeva i bez ribavirina. Ribavirin može izazvati promene raspoloženja, uključujući depresiju. Pored manjeg rizika od depresije, neželjeni efekti gotovo da ne postoje, a dužina lečenja je mnogo kraća (obično oko 12 nedelja).

Pre nego što počnete sa režimom lečenja koji uključuje interferon, od vitalnog je značaja da komunicirate sa svojim lekarom i eventualno stručnjakom za mentalno zdravlje o bilo kojoj istoriji depresije ili druge mentalne bolesti koju ste možda iskusili.

Pre nego što počnete sa lečenjem hepatitisa C, obavestite svog lekara ako uzimate bilo koje bilje, suplemente ili lekove koji mogu da utiču na lekove protiv hepatitisa C! Na primer, kantarion ne treba uzimati ako uzimate i Daklinzu, Harvoni, Sovaldi ili druge DAA.

 

 

Projekat TEMA MESECA podržava

 

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologomServis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.