Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje. I posle mestimičnih nekroza u jetri, npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je kompletno i bez posledica. Neretko se dešava da regeneracija nije kompletna i nekrozno tkivo se zamenjuje fibroznim, sa znacima hronične lezije. U kliničkom pogledu, u jetri može da se poremeti krvotok i snabdevanje krvlju, da se oštete hepatociti, Kupfferove ćelije, ili bilijarni putevi. Određene bolesti jetre mogu oštetiti pojedine ili sve ove elemente istovremehno, od čega i zavise klinički simptomi bolesti i metaboličke promene. Simptomi kod oboljenja jetre zavise od jačine nekroznog procesa u jetri ili otežanog prolaza žuči. Pojava fibroze u jetri sama po sebi ne daje nikakve simptome; kliničke manifestacije su posledica portalne hipertenzije.

Jetra ima dvostruki krvotok. Vena porte dovodi vensku krv iz creva i slezine, a hepatična arterija, odvajajući se od celijačnog stabla, snabdeva jetru arterijskom krvlju. Grančice krvnih sudova, portalne venule i terminalne hepatične arteriole, dospevaju u svaki acinus jetre, u nivou portnog prostora.

Peranhimske ćelije – hepatociti čine najveći deo organa jetre. Oni su najodgovorniji za brojne metaboličke procese u jetri – omogućavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu. Njene glavne funkcije uključuju stvaranje i ekskreciju žuči, regulaciju stabilnosti glikemije, sintezu lipida i sekreciju plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola; potom, stvaranje ureje, serumskih albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina, i najzad metabolizam i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu. Kupfferove ćelije koje oblažu hepatične sinusoide važan su sastavni dio retikuloendoteolskog sistema. Ove ćelije predstavljaju filter za strane materije u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju važnu ulogu u povećanju imunoloških sposobnosti organizma. Jetra je, zbog prisustva Kupfferovih ćelija i bogate snabdevenosti krvlju, veoma važan organ u suprotstavljanju infekcijama i nekim sistemskim oboljenjima. Bilijarni sistem počinje sa najmanjim grančicama, kanalikulima, koje formiraju hepatociti. Ove male strukture se povećavaju i prerastaju u duktule, interlobularne žučne kanale, a potom u veće hepatične kanale. U blizini porte hepatis glavni hepatični kanal se spaja sa cističnim kanalom (ductus Cysticus) koji polazi iz žučne kesice; ovim spajanjem nastaje glavni žučni kanal – ductus choledochus – koji odvodi žuč u doudenum.

 Jetra se nalazi u desnom gornjem delu trbuha. Ona ima tri strane: gornju, koja je ispupčena, donju koja leži na debelom crevu i želucu i zadnju kojom je jetra srasla za dijafragmu. Spoj gornje i donje strane predstavlja ivicu jetre koja se lako napipa kada je jetra uvećana ili spuštena. Na gornjoj strani jetre nalazi se srpasta veza koja vezuje jetru za dijafragmu. Ta veza deli jetru na dva velika režnja: desni koji je veći i levi koji je manji. Kroz donju stranu jetre u nju ulaze grane hepatične arterije i vene porte. Kroz hilus jetre (vrata jetre) izlaze dva glavna žučna kanala jetre koji se izvan jetre spajaju u glavni jetrin kanal-ductus hepaticus, a kada se on spoji sa kanalom koji izvodi žuč iz žučne kesice-ductus cysticus, nastaje sabirni žučni kanal ductus holedochus koji dovodi žuč u dvanaestopalačno crevo.

Klinički, veličina jetre se može izmeriti pomoću merenja veličine desnog i levog režnja – ultrazvuk je suverena metoda za određivanje veličine jetre, ali i promena u njoj. Perkusijom u medioklavikularnoj liniji i palpacijom pod desnim rebarnim lukom određuje se gornja i donja granica jetre (gornja granica je na VI rebru, a donja granica ne treba da pređe rebarni luk u medioklavikularnoj liniji). Dijametar jetre u sagitalnom smeru iznosi 10-11 cm. Jetra se palpira pod desnim rebarnim lukom ako je spuštena – tada je i gornja granica na VII rebru – ali ako je uvećana (u slučaju hepatomegalije) ona se nalazi gore i na IV rebru, a prelazi rebarni luk za celu šaku ili više (ispunjava desni hipohondrijum, epigastrijum, pa čak i levi hipohondrijum, pa se može sumnjati i na uvećanje slezine). Desni lobus jetre je oko šest puta veći od levog kod odraslih osoba. Oba lobusa su jasno podeljena sa ligamentum Falciforme hepatis. Na donjoj strani jetre (facies inferior) nalazi se treći lobus jetre, koji je mnogo manji-lobus quadratus (smješten između žučne kesice i lig. teresa), a na zadnjoj strani (facies posterior), uz donju šuplju venu – lobus caudatus, koji svoju vensku krv drenira direktno u venu cavu inferior, a ne kroz ostale hepatičke vene.

Transplantacija ili presađivanje jetre danas je široko prihvaćena metoda lečenja akutnog ili hroničnog prestanka rada jetre. Ponekad je to jedina metoda lečenja za bolesnike u završnom stadijumu bolesti jetre. Uspešna transplantacija omogućava novi život, ali i bolji kvalitet života pa se mnogi pacijenti mogu vratiti normalnim životnim i radnim aktivnostima.

Kadaverična - kad je jetra dobijena od moždano mrtvog davaoca

“living donor”- deo jetre se uzima od živog davaoca i presadi primaocu

“split liver” - jetra donora se deli na dva dela i presadi dvojici primalaca.

 

Prof. dr Munci Kalayoglu CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/munci-kalayoglu_1675

Doc. dr Turan Kanmaz CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/turan-kanmaz_1677

Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.

Sinteza belančenina plazme.

U jetri se stvara najveći dio belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstrahepatičkomretikuleonderskom sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.

Uloga u koagulaciji krvi.

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu. To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen. Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.

Sistemska terapija - u vidu tableta odnosi se na lečenje koje utiče na ceo organizam. Tokom poslednjih nekoliko godina pojavile su se novije ciljane terapije koje ciljaju određene proteinske glasnike (kinaze) koje imaju svoju ulogu u rastu i širenju ćelija raka i tumora. Istraživanja pokazuju da neke putanje prenosa signala kinaze u samim ćelijama raka dovode do toga da one nastavljaju da se dele nekontrolisano i time izazivaju pretvaranje ćelija raka u tumore. Druge putanje za prenose signala kinaze u tumoru u okruženju stvaraju nove krvne sudove (neoangiogeneza) koji dovode kiseonik i hranljive materije do tumora. Stoga su to takođe važni ciljevi za zaustavljanje napredovanja i širenja raka.

Kako funkcioniše sistemska terapija?

Sistemska terapija ometa 2 signalna procesa na ćelijama raka i krvnim sudovima tumora.

Kakav može biti efekat sistemske terapije na tumorske ćelije i krvne sudove tumora?

Usporavajući rast tumora i smanjujući dotok krvi u tumor, ciljana terapija može sprečiti rast i širenje raka. Ti procesi mogu biti važni i za normalne ćelije, tako da ciljane terapije mogu takođe uticati i na neke normalne ćelije.

SISTEMSKA TERAPIJA MOŽE BITI :

Hemioterapija -citostatska terapija gde se lek citostatik aplikuje intravenski i deluje neselektivno istovremeno i na zdrave i na tumorske ćelije.

Hormonska terapija -nova generacija lekova za rak dojke na bazi hormona. Ova grupa lekova su takozvani LH RH agonisti.

Biološka terapija -u laboratoriji su pomoću kultura identičnih ćelija, „ćelijskih klonova", napravljeni složeni proteinski molekuli koji imaju strukturu antitela i napadaju izazivače upale ‒ receptore TNF alfa i blokiraju ih. Na taj način biološki lekovi blokiraju pojačanu aktivnost ćelija i smiruju upalne procese.

Imunološka terapija -naučnici su osmislili načine kako pomoći imunološkom sistemu da prepozna ćelije raka i kako da ojačaju imuni odgovor koji bi uništio rak. Jedan od najboljih načina da se to postigne je imunoterapija. Imunoterapija funkcioniše na dva načina. Aktivna imunoterapija stimuliše lični telesni imunitet u borbi protiv bolesti, dok pasivna koristi delove imunološkog sistema (kao što su antitela) proizvedenih u laboratoriju.

 

Prof. dr Munci Kalayoglu CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/munci-kalayoglu_1675

Doc. dr Turan Kanmaz CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/turan-kanmaz_1677

Rak jetre karakterišu rast ili širenje abnormalnih ili malignih ćelija u tkivu jetre.

Hepatocelularni karcinom (HCC) je najčešći oblik raka jetre i odgovoran je za oko 90 odsto primarnih vrsta raka jetre kod odraslih osoba. HCC je češći kod muškaraca nego kod žena, ali se javlja i kod jednih i kod drugih. Rak jetre je šesti najčešći oblik raka na svetu i treći vodeći uzrok smrti izazvanih rakom na globalnom nivou.

Ćelije jetre (hepatociti) mogu postati kancerozne kada dođe do poremećaja normalnih ćelijskih procesa. Kancerozne ćelije jetre rastu bez kontrole i razvijaju se u tumor koji se naziva primarni rak jetre ili hepatocelularni karcinom (HCC).

Lečenje HCC-a često je komplikovano jer mnogi pacijenti takođe imaju i hronično oboljenje jetre.

Sekundarni rak jetre, ili metastaze drugih vrsta raka sa drugih organa, takođe se razvija u jetri, ali se sastoji od ćelija koje su došle (metastazirale) iz drugog dela tela (poput debelog creva, želuca, pluća, itd.). Lečenje takvih metastaza razlikuje se u zavisnosti od izvora ćelija raka.

Kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu (ukoliko je tumor mali odnosno još se nije raširio na druge organe), rak može biti izlečiv putem resekcije, transplantacije jetre, ili - kod malog broja pacijenata - manje invazivnim (perkutanim) lečenjem. Nažalost, pacijenti kod kojih se dijagnoza postavi u kasnijim stadijumima ili kod kojih dođe do progresije, nakon lečenja imaju lošu prognozu.  

Prof. dr Munci Kalayoglu CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/munci-kalayoglu_1675

Doc. dr Turan Kanmaz CV
http://kuh.ku.edu.tr/en/doctor/turan-kanmaz_1677

 

Žučna kesica je kruškoliki šuplji organ. Njena dužina iznosi oko 10 cm. Širina žučne kesice iznosi oko 4 cm. Kapacitet žučne kesice je 50-60 ml. Žučna kesica se deli na 4 dela: donji, najširi deo (fundus), telo (korpus) – najduži deo koji se produžava vratom (collum), i gornji deo, poznat pod nazivom infundibulum (u ovom delu se često zadržava kamenac).

Vrat žučne kesice ima oblik latiničnog slova S, a uliva se u cistični kanal (ductus cysticus) koji odvodi žuč u sabirni žučni kanal – holedohus (ducktus coledochus). Intrahepatitične žučne puteve sačinjavaju žučni kanali kulusi, žučni kanalići i kanali koji se sjedinjuju i na kraju sačinjavaju desni i levi hepatični kanal. Ova dva hepatična kanala se spajaju u hilusu jetre, dajući glavni hepatitični kanal – ductus hepaticus.

Spoljašnje žučne puteve sačinjavaju glavni hepatični kanal, holedohus, koji predstavlja glavni žučni kanal i žučna kesica koja je cističnim kanalom spojena sa glavnim žučnim kanalom.

Hirurške intervencije tumora jetre i hepatobilijarnog trakta

 

Holecistektomija - hirurška metoda kojom se odstranjuje žučna kesa. Postoje dve metode, otvorena ili klasična holecistektomija i laparoskopska holecistektomija. To je najčešća metoda za tretman simptomatskih bilijarnih kamenaca.

Endoskopsku hirurgija kancera jetre-

Laparoskopska metastazektomija – laparoskopski hirurški tretman metastaza jetre

Hepatektomija - hirurška resekcija (operacija) jetre na kojoj su izolovane metastaze koje potiču i koje su metastazirale od CRC kolorektalnog kancera (kancer debelog creva).

 

Radiološka hirurgija i terapija (jetre)

Sterostaktična radio terapija/ hirurgija (STx RT) - Streotaktična radioterapija je zasnovana na principu snopova zračenja koji se, uzimajući u obzir podatke dobijene tehnikama snimanja, pod mnogobrojnim uglovima šalju na isti centar, na način da ciljano tkivo primi maksimalnu, a okolno, zdravo tkivo minimalnu dozu zračenja. Ukoliko se pacijent tretira kroz više od jedne seanse, onda se ova metoda naziva stereotaktična radioterapija. Ukoliko se tretman radi kroz samo jednu seansu, onda se ova metoda naziva stereotaktična radiohirurgija. U poslednjih nekoliko godina su čak i tretmani koji traju 2 do 5 seansi obuhvaćeni nazivom stereotaktična radiohirurgija. Radio hirurgija je pouzdana metoda koji se koristi kod brojnih odgovarajućih tipova tumora lokalizovanih na mozgu ili drugim delovima tela.

Bol pod desnim rebarnim lukom sa pojasnim širenjem na desnu stranu, pozadi u leđa i pod desnu lopaticu, karakterističan je za kalkulozu žučne kesice – holelitijazu. Bol se javlja pod desnim rebarnim lukom, ali katkad i u epigastričnom predelu, a izazvan je masnom hranom i jajima, fizičkim ili psihičkim naporom, ili infekcijom. Bilijarna kolika (žučni napad) nastaje iznenada i traje od 15 minuta do 4 sata. Ako bol traje samo nekoliko minuta, to nije žučni napad. Međutim, ako bol traje više od šest sati, u pitanju je nekakva komplikacija – holecistitis, holedoholitijaza, pankreatitis. Napad bolova je praćen povraćanjem (najpre hrane a zatim žuči) i povišenom temperaturom posebno u kalkulusnom holecistitisu. U holedoholitijazi (kamenci se nalaze u duktusu holedohusu) bolovi se javljaju pod desnim rebarnim lukom, ali imaju pojasni karakter i šire se na obe strane, pozadi u leđa, ali ne i pod desnu lopaticu.

Pri fizičkom pregledu pacijenta uočava se osetljivost na palpaciju pod desnim rebarnim lukom – pozitivan Marfijev znak. Ipak, kod znatnog broja pacijenata sa holelitijazom, bolovi mogu potpuno izostati (ako su kamenci slobodni i ako ne migriraju ka cistikusu ili sabirnim žučnim kanalima). Ako je bol duži od šest časova, verovatno je u pitanju kalkulusni holecistitis ili pankreatitis.

„Pitaj doktora“ je servis na našem sajtu koji Vam omogućava da postavite pitanje u vezi sa bolestima jetre, infektologu / gastroenterohepatologu Prof.dr Ivani Milošević ili Dr Mariji Ristić, medikalnom onkologu. Konsultacija preko ovog servisa ne može da zameni odnos lekar- pacijent. Ovaj web servis nije namenjen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već je namenjen poboljšanju dostupnosti relevantnih informacija koje će vam pružiti stručna lica.

Pitanja možete postaviti anonimno ostavljajući nadimak/pseudonum umesto imena. Kako biste iskoristili ovu uslugu na pravi način, pokušajte da što peciznije i jasnije postavite pitanje. Analize koje već imate možete priložiti kao PDF ili JPG fajl. Ako naiđete na tehničke poteškoće obratite se na e-mail admin@hronos.rs.

Obavezno pročitajte PRAVILA I USLOVE korišćenja pre nego postanete korisnik servisa.

Aktivnost „Pitaj doktora“ je omogućilo udruženje Hronos u saradnji sa infektologom / gastroenterohepatologom Prof.dr Ivanom Milošević i Dr Mariji Ristić, medikalnim onkologom. Servis je podržan od kompanija Medicopharmacia/Gilead/Lenis, Astra Zeneca, Medica linea, Roshe, MSD Srbija i InfoMediaGroup. Nadamo se da će ovaj servis biti od koristi pacijentima i lekarima.

 

 

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos

office@hronos.rs
063/702-6683 (radnim danima 12-17h)

UČLANJENJE

Forma za učlanjenje
Informacije
Najčešće postavljana pitanja

 

© 2016 Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos. Sva prava zadržana.